Новости

 

После дужег времена решио сам да мало оживим ове странице. Концепт блога је остао исти, бави се пре свега откривањем из разних разлога слабо познатих, или ретких издања.  Књиге које су постепено од првих објава на овом блогу изазивале или највише интереса, или сам их ја доживео као нешто што је вредно откривања, и даље се трудим да увек имам на стању, а одскора их можете прегледати преко ажуриране странице ПОНУДА. Сада је додато још десетак наслова који ће исто по могућности бивати у сталној понуди, како из области исхране и природне медицине, тако и из области друштвених наука – претежно историје, као и неколико антикварних издања. О тим књигама укратко ће бити рећи у овом чланку.

Пауза од скоро две године последица је разних дешавања и промена у мом најближем окружењу. Болести су танка нит која повезује та искуства, мада дуго тога нисам ни био свестан. Вероватно због велике међусобне различитости људи с којима сам бивао у додиру, како по доби, тако и по стању духа, а коначно и по манифестацијама, од наизглед једва видљивих до смртног исхода. Без обзира на све те међусобне разлике, у болестима је долазло до неких врло сличних испољавања, у смислу промене понашања и реакција. И опет без обзира на разлике, јасно ми се показало да су одговарајућа исхрана и физичка активност кључ за решавање здравствених проблема, односно за њихово спречавање.

Иако нисам поборник крилатице „У здравом телу је здрав и дух“, уверио сам се да ни здрав дух, чак и изразито надпросечно развијених способности разумевања човекове психе,  не мора сам по себи да помаже телу у коришћењу богомданих механизама  самоопорављања и самоизлечења, него може чак и да му одмаже. Парадоксално такав дух често или потцењује и потребе и способности датог му тела, или, у другој, аскетској крајности прецењује способности тела, заправо потцењујући уопште потребитост тела. Суочавање са последицама зна бити болно, али и поучно, како за њих, тако и за оне блиске њима.

Што се већине људи тиче, посебно у „западњачкој“ средини и цивилизацији, која је увелико овладала и нашим просторима, показало се да су болести и тела и духа заправо болести обиља. И то некорисног (и они који живе на граници егзистенције у таквим срединама, у највећем броју се најтеже одричу управо онога што је уобичајено за лошу исхрану и навике, јер потрошачко друштво управо то намеће и подстиче). Тако да би једна од књига које сам препоручивао на овом блогу „Од вишка глава боли“, а односи се на уобичајено стање човекове психе, уз мање допуне везане за уобичајен однос човека према исхрани и телу, могла понети наслов „Од вишка све боли“.

То је разлог што ћу наредне чланке посветити књигама, односно људима који су се темељно и поштено бавили и носили са узроцима болести од којих страдава тело, а потом често и дух, уколико се не тргне на време, јер бива ометен или онеспособљен да се бави оним претежнијим. Неке од тих књига уврстио сам у моју сталну ПОНУДУ, тако да их можете преко овог блога и НАРУЧИТИ. Већина од њих је доступна и у ПДФ форми тако да их свако може прегледати, али верујем да заслужују да се нађу при руци, односно у свачијој библиотеци.

Заједничко свим тим књигама је да нас практично упућују на промене навика везаних за исхрану и начин живота. У суочењу са последицама обољевања услед лоше исхране и начина живота, није довољно одрећи се нечега очигледно штетног, него и знати зашто и шта је све потребно избацити из уобичајене праксе, а шта је потребно увести. За некога ће бити неопходне радикалне промене у периодима од бар пар месеци, да би се организам бар делимично растеретио и очистио од вишегодишње тортуре, а неки ће имати времена да постепено мењају своје навике. Свест да и једно и друго води квалитетнијем животу достојном човека и растерећењу како личном, тако и своје непосредне околине која обично невољно подноси туђи терет, тешко излазећи на крај и са сопственим, може дати неопходну снагу и вољу за истрајавањем у променама навика.

Издвајам неколико сјајних практичара који су ми у многоме отворили очи за неопходне промене: Ернста Гинтера, пионира међу савременијим посвећеницима проблематици исхране, Ричарда Шулца, човека који је усавршио и обједнинио  најбоља искуства америчке хербологије и природне медицине, посебно се посветивши лечењу такозваних неизлечивих болести, Теодора Барудија, који је заслужан за ширење информација о последицама закисељености организма људи, посебно преко књиге бескомпромисног наслова „Алкализујте се или умрите“ и Викторију Бутенко, која је потенцирала значај хранљивости зелениша и упутила нас како да га једноставно и пријатно уведемо у већим количинама у исхрану. Већина од споменутих и других аутора који се баве на сличан начин овом тематиком нема формална звања конвенционалне медицине, па је често то разлог да се сумњи да више места него што је потребно (мада је сумња, у смислу пажљивог здраворазумског проверавања неоспорно корисна, поготово што смо затрпани непровереним, нетачним или злонамерним информацијама). Ипак то чешће бива само алиби за одлагање одлучног покрета ка промени понашања.

Свима којима формално медицински и строго научни приступ недостаје препоручујем да се потруде да пажљиво прочитају већ десет година доступну такозвану „Кинеску студију“ садржану у књизи др Колина Кембела „Моћ исхране“. Реч је о најсвеобухватнијој студији која је обухватила широк опсег болести, исхране и фактора начина живота у периоду од преко 20 година у Кини и на Тајвану, а књига садржи и полувековно искуство једног од најугледнијих америчких научника ове области.  Он је сво време био у прилици да руководи, одлучује или учествује у најзначајнијим националним здравственим пројектима, да би унутар система дошао до чињеница које званична медицина и пратећа индустрија профита  нису спремни да признају. А до сличних сазнања су раније искуствено дошли многи практичари такозване природне медицине, без формалних титула и огромних финансија улаганих у истраживања.

Потрудио сам се да у сталну понуду књига из области историје, посебно везану за репринт издања малобројних сачуваних радова Милоша Милојевића, уврстим и књиге још неких мање познатих, или својевремено неподобних аутора. Пре свега ту је Спиридон Гопчевић, још једна изузетна свестрана личност са краја 19-ог и почетка 20-ог века, чија сведочења везана за простор Македоније постају посебно актуелна у ово време. Затим Лазо Костић, Илија Трифуновић, Светислав Краков, Манојло Грбић… Такође поново можете наручити веома тражено издање из 1988., једино у региону, Солжењициновог историјског романа „Архипелаг Гулаг“.

За љубитеље стрипа у понуди је антикварни комплет илустрованог забавног листа „СТРИП“ из 1951.

И даље су у понуди преостале ретке и изузетно вредне књиге Драгана Атанацковића Теодора, за које се може рећи да су објављене пре времена, бар што се спремности и пријемчивости људи тиче. У току ове године, после дуже времена, требало би да се појави још једна његова књига чији је радни наслов „СИГУРАН ИЗЛАЗ ИЗ НЕДАЋА – промоција система демократске меритократије“. Биће и још неких новитета, мимо објаве путем чланака, тако да повремено баците поглед на страницу Понуде.

 

Advertisements

20 година од првог објављивања ДРУГОГ ОТКРОВЕЊА

 Овог месеца навршило се 20 година од првог издања прве књиге Другог откровења. Доста година је већ прошло и од када сам је први пут имао у рукама. И за сво ово време небројено пута сам се питао како је остала скрајнута, без скоро иједне јавне реакције… Јер ако је само до стила и језика, зар се може наћи нешто слично у нашој књижевности? Ако је до мисли и закључака, зар је било већег изазова за филозофе, психологе,  или теологе? Ако је до најава и тврдњи, има ли бољег материјала за љубопитљиве, или бар сензацијама склоне новинаре? Али оста мук. Сујета? Неверица? Страх? Или је заиста тако низак степен вољности да се преиспитају навике, омиљене представе, да се искрено запита око толико тога што се тако олако подразумева?

По речима самог записивача Друго откровење „није никаква езотерична, још мање белетристичка, филозофска и слична литература, него директан, и у самој библији најављен, наставак тзв. библијских порука и, у извесној мери, наставак и појашњење онога што је добило име креманско пророчанство… то су најнеобичније књиге писане у овом времену и на овом, српском језику. Које откривају шта је шта. Шта је бивало. Шта бива. И шта ће бити. Ускоро и у далекој будућности. У Србији. И у целом свету.“

Схватам да није лако поверовати да су у овим књигама записане речи Творца, али није лако ни поверовати да је то све говор човека, јер, како је у предговору написао издавач: „Познаје се то по унутрашњој снази говора који као да допире кроз хук бесконачности“.  Само та дилема довољан је подстицај да се над записаним поштено замисли.

 Записани текстови датирају почев од 1987. године, а делом су упућени и баш нама, Србима, који смо управо ових последњих тридесетак година лутали од немила до недрага, без јасне визије и правца, потребити више него икада кормилара. Пуно тога нам је у овим текстовима предочено, али као да и није, јер смо срљали из грешке у грешку све уздајући се у своју памет, или тачније своја допадања и наседајући једним те истим преварантима и демагозима. Иако оно записано, што се односи на усмеравања везана за успостављање стручне и функционалне власти, јесте споредно у склопу целине порука, оно је итекако битно за друштво у  коме је угрожена елементарна егзистенција све већег броја људи. Али, ето и за оно, што људи признају да им је најбитније, није било слуха. Бар до сада.

 Записивач текстова Другог откровења, Драган Атанацковић Теодор, свакако је више него интересантна и сасвим необична личност. Понешто о себи је записао у предговору првог издања. Тренутно је ангажован као генерални координатор Асоцијације „Реструктура“, на чијем сајту скоро свакодневно објављује чланке, које такође скоро нико од информативних и друштвених сајтова не преузима. Али њега кулирање јавности, како у односу на записе Другог откровења, тако и у односу на решења која преко Асоцијације  „Реструктура“ нуди, а која се тичу претежно онога преко потребног за елементарни опстанак, уопште не занима. Зна шта му је посао и стрпљиво га одрађује.  Ко би међу нама могао то на овај начин чинити, ево већ скоро 30 година?:

 „Зато је сведок већ рекао и записао: ‘Нижем речи, чиним немило’. И посведочио вам да се не радује што је удостојен знањем, него га прима, носи и преноси због радости која не сахне, коју је упознао и која је у њему и кад је на дну пакленом, као што је и бивао, м о ј е  вршећи, и вршиће док  с в е  не изврши.“

 Поједини записи из Другог откровења прилично јасно одсликавају данашње стање код нас и у свету. Неки имају и форму пророчанства, у вези чега се опет, на другом месту опомиње:  „Али гле: шта је пророчанство и зар није ништавно и кад је тачно: не остварује ли се, не укида ли се, шта од њега имате?  Мало утехе, ако верујете, мало прилике да се упитате и научите, ништа више. Али ко се теши од неверних и ко се пита и учи задивљен остваривањем као циркусом?“

 Можда у неком преломном тренутку, када се то препозна и када се неки од актера препознају, нешто од записаног одигра кључну улогу. А можда се прилика и не искористи. Јер сходно претходно цитираном, ко одређује, може и да промени. Бар начин на који ће се нешто спровести, али не и оно што је суштина замишљеног. А то је окончавање владавине лажи и лицемерја,  успон „крцатих знањем и умећем“ , а потом и улазак „у највећу заблуду, али најплодотворнију: у каменост и нелагање.“ …

 Ето прилике, већ подуже траје, да се скоро све разуме и да се мимоиђе лудост, ко би и више од мрвице, јер мрвицом се назива оно што већини треба и што ће добити, кад затражи: упошљавање и услове за пристојан живот. Када ће и шта ће ко од прилике узети, одговор је већ дат, а прво „тврдо време“ све је ближе:

 „Ко колико прима, онолико и добија. Ко мисли да је ово књижевност, ето му књижевности. Ко мисли да је мудровање, ето му мудровања. Ко мисли да је лудовање, ето му лудовања. Ко мисли да је игра, ето му игре. А има ли кога да прими цео дар, а не само споредно? И зар ћу таквог назвати неразумним и мртвим? Као нектар ћете пити ове речи, кад наступе тврда времена. А трипут ће наступити: ускоро, уочи последњег рата, и пред сам крај свега, дакле: ничега.“

 Иначе досада су објављене следеће књиге Другог откровења:

Прва, означена јединицом (1996), која садржи заправо три: „Недавидови псалми“, „Реч Господа којег назвасе: нико“ и „Извршење“ (у оквиру које се налази и „Новогодишња порука Србима – пророчанство Оног који зна“, као и „Тридесет порука Србима поводом прве године Другог откровења“).

Добра вест: милост и опомена (1998)

Прво писмо (1999)

– Коначна реч Бесконачног (2000)

Од вишка глава боли (2002), која је заправо ауторски увод у антропопсихоилогију, и као таква се разликује од претходно објављених, у којима је писац превасходно записивач. Али он и ову сматра саставним делом Другог откровења јер је и њу омогућио Онај, коме је у посвети написао: „свом пријатељу и учитељу Богу“.

Срећан Божић и наступајућа 2016 !

Хвала свима на сарадњи, желим вам да откријете и оно највредније са ових страница…

bozic-lowres

 

Преводиоци за памћење: Саво Бабић и Видак Рајковић

Могло би се рећи да је превођење у основи сваког уметничког дела, па и књижевног. Мали број људи има дар и умеће да свој унутрашњи свет мисли, осећања, доживљаја и свеколиких преламања преведе у писану реч и подели са другима. У сенци њих су преводиоци у уобичајеном смислу, који мање или више успешно омогућују да се то дељење књижевних записа прошири изван језичких и културних граница у оквиру којих настају. Најбољи међу њима управо су они који, осим што су добри познаваоци језика, културе и друштвених прилика, успевају и да се саживе са унутрашњим светом писца. То је оно битно што спаја ову двојицу преводилаца, поред тога што су обојица рођени почетком тридесетих година прошлог века и пореклом су из динарског корпуса нашег етноса. Иначе су то две потпуно различите животне приче.

Sava Babich, prevodilac

Саво Бабић

Херцеговац пореклом, Саво Бабић је рођен скроз на северу наших земаља, на Палићу, крај Суботице. Можда је стицај околности да је своје основно образовање морао започети служећи се мађарским као наметнутим језиком за време окупације, касније помогао да се определи за бављење овим језиком као својим животним позивом. Као и околност да је после завршених студија југословенске књижевности у Београду добио место лектора за српскохрватски језик на Катедри за славистику на Филолошком факултету у Будимпешти.

Од тада почиње његов пасионирани преводилачки рад, прво упоредо са пословима које је обављао као уредник идавачке куће Миневра и директор Градског музеја у Суботици, затим у Покрајинској заједници културе и Телевизији у Новом Саду, да би на крају своје стручно знање и искуство на најбољи начин искористио и преносио оснивањем и вођењем Катедре за хунгарологију на Филолошком факултету у Београду. У његовом преводилачком опусу налази се преко 50 преведених књига мађарских стваралаца: Еркена, Хубаја, Иљеша, Ершија, Вереша, Дерија, Курдија, Бодора, Саба, Толнаја, Естерхазија, Мадача, Мараја и Хамваша. Ипак, може се рећи да је животно дело Саве Бабића везано за последњег споменутог – Белу Хамваша.

Саво Бабић се није само саживео са стваралаштвом Беле Хамваша, него га је у неку руку и оживео. Препознавши дубину и ретку ерудицију Беле Хамваша, који је иначе, све до краја свог живота (1968), а делом и после, био потпуно изопштен у комунистичкој Мађарској, тако да већина његових радова нису ни били објављени, захваљујући њему многе Хамвашеве књиге угледале су светлост најпре на нашем језику. Неуморно радећи на скупљању Хамвашеве грађе, Саво Бабић је оставио за собом и две јединствене књиге, својеврсних компилација: Хиперионске есеје, у којима је сабрана већина предратних Хамвашевих записа објављених у разним часописима, и Хамвашев бревијар, у којем је направио лични избор мисли Беле Хамваша, пропративши их својим кратким белешкама на почетку и крају књиге.

Ево једног илустративног извода из тих Савиних белешки: „Где год се отвори Хамвашево дело, свуда се налазе посејане мисли које се могу лако издвајати и користити. Хамваш уме да се изрази лапидарно; он воли парадокс; уме да у бљеску разреши мисао која нас је неодређено мучила; да нам открије поимање света који смо тек наслућивали. Хамвашево дело, кад он већ није жив, представља живу збирку драгоцених упутстава за оне осетљиве који му се са захвалношћу препуштају да их води и освешћује, да открива дубине света и живота.“

И сам осетљива душа, који је за собом оставио и понешто својих оригиналних записа (есеја, критика, песама, огледа), преводио је искључиво држећи се свог избора, често немајући уговор са издавачем. Ипак прича о његовом колеги Видаку Рајковићу, која се на ово надовезује, сасвим је посебна и јединствена.

VidakRajkovicВидак Рајковић, скромни наставник у средњој школи на Цетињу, а касније библиотекар, дипломирао је француски. Упознавши се са издањима дисидентске руске литературе у Паризу, посебно инпресиониран Солжењицином, одлучио је да студира и руски. Стицајем околности те студије није довршио, али то није умањило његову наклоност према руском.

Солжењицинов „Архипелаг Гулаг“ први пут је прочитао 1977. године на француском приликом једног боравка у Паризу. Ово капитално дело о логорима и судбинама људи у тоталитарном друштву, дубоко га се дотакло, с обзиром да је и сам још као младић, био сведок сличних дешавања у Црној Гори. Мада је нерадо причао о томе, извесно је да је неко од његових блиских пријатеља завршио на Голом отоку и да је то време изнуђених одрицања и репресије оставило дубоке трагове у њему.

Како се годинама превод „Архипелага Гулаг“ није појављивао, Видак се запитао што он не би покушао да га преведе. Наручио је из Париза оригинал на руском и сву потребну литературу за превођење. И пет година у слободно време радио на преводу! Није имао појма да ли је неки професионалац у Југославији већ ангажован на том послу. А врло лако је могао бити. Завршивши посао и до детаља проверивши све више пута, кренуо је да превод понуди издавачким кућама. У црногорској „Побједи“ га нису озбиљно схватили, али у сарајевској издавачкој кући „Веселин Маслеша“ имао је среће да наиђе на интелигентног уредника Ивана Ловреновића, који је препознао вредност Радаковог подухвата и квалитет превода.

Како није успео да превод прогура преко „Веселина Маслеше“, због још увек јаке комунистичко-бирократске индоктринације, окретни уредник је проследио превод и издавачка права која је обезбедио свом пријатељу Јовану Аћину у београдски „Рад“ и тако је у Београду 1988. године „Архипелаг Гулаг“ објављен на нашем језику. Мало ко је знао, а поготово данас зна, да је то омогућено скоро невероватном одлуком и петогодишњим самоиницијативним превођењем Видака Рајковића, човека у шестој деценији живота, који дотле није имао ниједан превод иза себе!

Неприметно, као што је и живео, Видак Рајковић је пре десетак година завршио свој земаљски живот. Успео сам да нађем да је после „Архипелага“ приредио и превео још један путопис Александра Башмакова: „Преко Црне Горе у земљу Гега“ и учествовао у превођењу дела Фернана Бродела: „Медитеран и медитерански свет у доба Филипа II“. Из његове заоставштине породица спрема да објави две књиге, једну са коментарима на наслове светских новина у вези рата на нашим просторима и другу са преводима на француски око двеста дечијих песама Душка Радовића, Драгана Лукића и других.

Поводом смрти Александра Солжењицина, Иван Ловреновић, који је пресудно помогао да Видаков превод угледа светлост дана, написао је 2008. године у часопису „Дани“ чланак: „Како у Сарајеву није објављен Архипелаг Гулаг“. Хвала му што је после двадесетак година допунио траг о овој необичној причи и у додатку оставио спомен на нигде забележен завршетак животног пута Видака Рајковића.

Откривања: Драгољуб Јовановић

Dragoljub_JovanovicДр Драгољуб Јовановић (1895-1977) био је оригинална и јединствена личност, чија се политичка мисао и искуство у Србији, међу Србима, до данас, никада нису примили – ни између два рата, нити после рата – лепо је написао Момчило Ђорговић, један од ретких публициста који му је посветио дужну пажњу. Рођен у околини Пирота, Драгољуб Јовановић је студирао у Паризу, одакле се вратио у Београд са два доктората на позив Слободана Јовановића, где је убрзо постао професор на Правном факултету. Упоредо био је изузетно политички активан, левичарских опредељења, лидер Савеза земљорадника Србије и Народне сељачке странке. Због својих бескомпромисних ставова, био је више пута хапшен у предратној Југославији, провевши преко 2 године у затворима. Још горе је прошао после рата, када је као левичар и вођа Народне сељачке странке активно учествовао у парламентарном раду у првим послератним годинама, овога пута као оштар критичар комуниста и њихове политике. Резултат је био покретање монтираног процеса против њега и 9 година робије.

Свој списатељски рад започео је на робији а завршио 60-тих година, да би до своје смрти успео да полуилегално изда само мали део од својих радова. Тек почетком овог века , захваљујући најпре интересовању и прегалаштву историчарке Надежде Јовановић, а потом и ангажману Института за савремену историју, Правног факултета и његове породице, шира јавност је добила прилику да се упозна са његовом личношћу и делом. Објављивањем негових Сабраних дела у 16 књига 2008. године и судском рехабилитацијом годину дана касније, са великим закашњењем исправљена је још већа неправда и немар српске политичке, али и интелектуалне „елите“.

Да су његови савременици имали слуха за његове идеје и опомињања Србија би данас вероватно другачије изгледала и мимоишла би многа непотербна и погубна поглавља која су је тешко уназадила. Остали су описани у његовим књигама, и они и његова мисао, као неопходне поуке, које би бар данашње генерације требало озбиљно да узму у обзир, јер пуно тога је нажалост остало врло актуелно и више нема времена да се понављају исте грешке.

А Драгољуб Јовановић је почео од разобличавања политике остарелог Пашића и његове радикалске политикантске скаламерије коју је покушавао да препише са Србије од 2,5 милона становника на новонасталу, вишеструко већу и комплекснију државу, организујући је својим „сељачко-ћифтинским и жандармско-бирократским духом“. Много тога нашта је указивао још тада и сами проживљавамо у репризном издању: „Србија је тужна, дужна и ружна, ојађена и осакаћена… Србија је један велики партијски логор са развијеним партијским шаторима који једни другима подваљују… Нема довољно истрајности, континуитета и моралних метода да политика постане посао, да престане бити страст и постане ствар разума“. Он је већ тада говорио да је производња хране главна развојна шанса Србије, говорио је о потреби модернизације и цивилизовања села и сељака.

Објашњавајући стање у Србији он ју је упоређивао са Америком и Аустралијом, као „имигрантску област у коју су се усељавали најборбенији и најиздржљивији људи јужних и западних крајева, бегунци са истока и севера. Усељавали су се лагано, темпом стада на паши, у етапама које су трајале по неколикон година, читаве задруге, братства, не прекидајући породичне везе, нити мењајући начин живота.“ Говори о стварању србијанског типа људи у коме се већ 150 година мешају јужњаци и динарци врло различитих особина. Указује на страховиту асимилациону снагу Србијанаца – „нема тог страног елемента који они нису у стању за најкраће време да сваре; у вене Србијанаца ушло је много цинцарске, влашке па и циганске крви.“ Ове тезе, по којима је наше друштво старо тек 150 до 200 година, прећутане су, јер, како добро примећује Момчило Ђорговић, „не одговарају актуелној митоманији, скоројевичком лудилу величине и успостављању вештачке високе вертикале континуираног развоја“.

Још пре рата бранио је Маркса од бољшевичких и југокомунистичких поједностављења. Пребацивао им је да су се ухватили за један пропагандистички текст какав је „Комунистички манифест“. Опомињао је да су Словени последњи сељачки народ у европској цивилизацији и да теорије Маркса важе за Скандинавију, па да су према томе бољшевици силовали историју желећи да остваре комунизам у једној земљи која није пружала ниједан услов за извођење социјалне револуције. Говорио је да су погрешно схватили апокалипсу буржоаског друштва , али пошто је та слика деструкције моћно освајала масу радног народа , они су је продавали као историјску неминовност… Маркс је најављивао ефикасније, рационалније, продуктивније друштво, које ће заменити постојоће, а не рушење и уништавање свега постојећег после чега ће сви бити једнаки.

Да је Драгољуб Јовановић најбоље међу Србима спознао суштину српског политичког бића, мишљење је и Латинке Перовић, која је међу првима писала о његовом делу и значају, и подржала прва истраживања о њему. Он је један од ретких актера који је собом повезао дугу, злосрећну историју Србије од краја 19. века до готово до наших дана. Његових 16 књига („Политичке успомене“ – мемоарски записи и „Медаљони“ – портрети неколико стотина савременика) остају нам као незаобилазно штиво и богата ризница из којих се може много корисног научити.

dragoljubjovanovic3

САБРАНА ДЕЛА – кликни на књиге за приказ понуде

 Остварење Драгољубове визије о модерној Србији, данас се једино назире у платформи недавно основане Асоцијације за обнову и развој „Реструктура“ која главне полуге развоја Србије види управо преко производње органске хране, оживљавања села кроз амбијентални туризам и изграђивања потребне инфраструктуре, што ће део становнштва привући да се врати и почне да ради на заиста модеран, предузетнички начин. За тако нешто морамо се најпре избавити из канџи партократско-волунтаристичких авети, против којих се борио целог свог живота (оличених у радикалско-комунистичким метаморфозама, чије смо последње „напредне“ метастазе данас сведоци), а то је могуће само корекцијом система у демократску меритократију, а тиме и заокретом из партијског у стручно вођење државних послова. „Реструктура“ то нуди, а да ли смо сазрели да то прихватимо и реализујемо, остаје да се види у наредених неколико година. После свега што је проживео, а делимично и ми кроз последице које трпимо последњих деценија, не би било боље сатисфакције до да политика напокон постане „ствар памети“ (једини интервју који је Драгуљуб Јовановић дао 1973. године имао је наслов „политика није ствар памети“).

Откривања: Павле Угринов

Василије Поповић, који се као књижевни стваралац потписивао са Павле Угринов, спада свакако у ред наших најинтересантнијих личности у послератном културно-уметничком животу. Паралелно са књижевном делатношћу, оставио је запажен траг и као режисер у позоришту и као уредник и драматург на радију и телевизији.

У овом кратком осврту указаћу на његов животни пут и сазревање, који на неки начин одсликавају трагику дела наше послератне културне елите, заправо оних којих су у то време ушли са искреном вером у неке нове вредности. Као и Угринов, многи су били учесници НОБ-а и идеолошки „верници“ новог поретка који се стварао. Трагедија тих људи је што су верујући у идеју и нехотице помагали одржавање система који је идеју користио само као погодно средство за владање и обрачун са неистомишљеницима. Последица тога је била управо инсталација некомпетентног и медиокритетског, срозавање и потирање критеријума, све што је сам Угринов болно доживљавао и исповедао у својим зрелим годинама.

У његовим књигама из тог периода, посебно у „Егзистенцији“, Угринов сведочи о свом личном разочарењу, као и о разочарењу својих блиских пријатеља. У многоме ти записи имају и документарну вредност, као исповест Васка Попе везану за последице његове партијске активности у периоду Информбироа, злоупотребљене од оних који су то користили за личне обрачуне и грабљење власти. Нажалост и сам Угринов је, много касније радећи на Телевизији, још увек са позиције партијца, критиковао што се на неким руководећим положајима налазе три непартијца. То је било уочи такозваног обрачуна са либерализом, који је заправо искоришћен да се са руководећих положаја поскидају стручњаци и замене послушницима. А тиме је управо дотучено све још иоле здраво и отпочео незаустављиви суноврат наше привреде и друштва у целини. И опет нехотице, или непромишљено, томе се допринели и они, који као Угринов, или својевремено Попа, то никако нису желели.

За разлику од не малог броја књижевника и интелектуалаца, са сличном животном позадином, Угринов није преко ноћи постао трибун јефтиног национализма, којим је оседлан успон нове несреће и популизма у времену Милошевића. И са зрелошћу је остао доследан себи и идејама у које је веровао, признајући и са горчином исповедајући своје заблуде. Није их заменио заблудама које су доносиле нове политичке промене, како 90-тих, тако и у периоду који је је следио, чији сулуди крешендо проживљавамо. Пред сам крај живота, у једном од вероватно последњих интервјуа (2005), говорећи о променама из 44/45 и најновијим, Угринов каже: …тај прелаз је такође окончан ломовима, рушењем и пуцњавом, такав је и овај данашњи, најновији прелазни период, када се поново рестаурира грађанско друштво слично ономе пре пола века. У том погледу ми смо у огромном закашњењу, јер се већ говори и о краху либерализма који ми тек замишљамо. При свему томе не мислим на материјалне катастрофе већ на катастрофу човека, о чијој изгубљености увек говори литература. Чак и кад појединац има новаца, кад је богат, он је несигуран. Мисли да ће пропасти и ако успе. Боји се свега, глобализације, зато је увек за своју прћију…“, „…промене су неизбежне, оне се стално дешавају. То је ход историје. Једна утопија је пропала, јер се није усудила да себе реформише, није слушала реалисте, била је сувише утопија, као што данас реалисти не слушају никакву утопију, већ их занимају само голе чињенице, потребе и цифре, тако да рескирају да се оклизну, јер испод реалности је поледица, која није ништа друго до сама људска природа, која тражи непрестане промене, јер не трпи никакву епоху, систем, историју или тзв. благостање…“

Прочитајте цео интервју, вреди. Као што неспорно вреди и његово књижевно стваралштво, а оно се можда најбоље може открити кроз две књиге приповедака из преломног доба 80-тих и почетка 90-тих, карактеристичних за његову специфичну документаристичку прозу: „Кристализација“ и „Егзистенција“.

kristalizacija2

кликни на књигу за преглед понуде

egzistencija0

кликни на књигу за преглед понуде

 

Преглед СТРУЧНЕ ЛИТЕРАТУРЕ у понуди

 

Ради лакшег тражења наслова који вас занимају, на овој страници ће бити ажурирана моја актуелна понуда књига из категорије СТРУЧНЕ ЛИТЕРАТУРЕ: кликните на овај линк ако нађете књигу која вас интересује да бисте прегледали детаљне податке (слике, издавача, опис, стање и цену) у оквиру моје понуде на сајту Купинда. Мањи део књига (назначено у загради) можете прегледати под категоријом АНТИКВАРНИХ.

Као што стоји на страници ПОНУДЕ, за све пријатеље блога који ме контактирају ради директне куповине, цена са сајта Купинда биће умањена за 5-10%.

Ради лакше претраге на овој страници су сви наслови сортирани по абецедном реду. У плавој боји приказани су наслови који се баве шире човеком, историјом, културом и уметношћу, а у црвеној боји остали (природно-медицински, технички, језичко-лексички…). У оквиру моје понуде на сајту Купинда наслови су детаљније разврстани у подкатегорије, тако да тамо можете прегледати понуду из уже области вашег интеросовања.

Подвучени наслови имају линк ка чланцима које сам у вези њих објављивао.

100 NAJVEĆIH DJELA SVJETSKE KNJIŽEVNOSTI
A ja ni u smrti mrtva biti neću – igumanija Ilarija
ALEKSANDRIJSKI SINDROM – Mihajlo Pantić
ANTOLOGIJA SAVREMENE SRPSKE SATIRE – Miroslav Egerić
Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog – Goran Milekić
ASTROLOGIJA – Ratomir Vučković
ASTROLOŠKI UTICAJ MESECA – Olja Bakić
ATLAS SVETSKIH RELIGIJA – Anita Ganeri
AUTOBIOGRAFIJA – Sigmund Frojd
BAŠTINA – Mladen Leskovac
BEOGRAD, turistički vodič – Biljana Luković
BESEDE – Izbor iz svetskog besedništva
BESKRAJNI DANI PROVEDENI U SMRTI – Markus Čon
BIBLIOTEKA Nag Hamadi
BORDEL RATNIKA – Ivan Čolović
BRASTVO I-II – Društvo Svetog Save (3. i 4. knjiga) (antikvarna)
BRATSTVO – IX
BREM, KAKO ŽIVE ŽIVOTINJE – Alfred Edmund Brehm
BRITANSKA POLITIKA NA BALKANU U II SVJETSKOM RATU – Elisabeth Barker
BUDIZAM I HRIŠĆANSTVO – Radojčić, Veljačić, Jerotić
Business rečnik, rusko-srpski, srpsko-ruski – Sonja Bojić
CHURCHILL I EDEN U RATU – Elisabeth Barker
CIVILIZACIJA SUTRAŠNJICE – Žan Furastije
CRKVA SV. ĐORĐA NA OPLENCU – zadužbina i mauzolej Karađorđevića (antikvarna)
CRNOGORCI – Simo Šobajić
ČOVEK JE ČUDO – Slavica Jovančić
DIREKTNI MARKETING – Robin Farli
DNEVNIK POBEDA 1912-1913 – Silvija Đurić
DNEVNIK VELIKOG RATA – Gordana Ilić Marković
Dositije Obradović – Izbor sastava (antikvarna)
DRAGOLJUB JOVANOVIĆ – Sabrana dela u 16 knjiga
DRAŽA MIHAILOVIĆ između Britanaca i Nemaca – Jovan Marjanović
DRUGA VLADA MILOŠA I MIHAILA – Slobodan Jovanović (antikvarna)
DRUGI SVETSKI RAT – S.L. Salcberger
DRUGO OTKROVENJE, prva knjiga – zapisao: Dragan Atanacković Teodor
DRUGO OTKROVENJE, treća knjiga – zapisao: Dragan Atanacković Teodor
DVA VEKA SRPSKOGA SLIKARSTVA – Milan Kašanin (antikvarna)
ĐILAS miljenik i otpadnik komunizma, kontroverze pisca i ideologa – Vasilije Kalezić
Đura Jakšić pesnik i slikar – Velibor Gligorić i dr Miodrag Kolarić
EL GRECO – Jean Cassou
EMOCIONALNO LECENJE HOMEOPATIJOM – Piter Čapel
ENGLISH IN MARKETING, Stručni priručnik za marketinšku leksiku – Nevena Nedić
EVOLUCIJA ČOVEČANSTVA – Teodosijus Dobžanski
FILOZOFIJA HISTORIJE, druga knjiga – Predrag Vranicki
GENERAL MARKOS – Dragan Kljakić
GIOTTO – Giorgio Vasari
GRAĐA ZA ISTORIJU BEOGRADA, 1717-1739
GRAMATIKA GRČKOGA JEZIKA – Zdeslav Dukat
GRNČARSTVO U SRBIJI
HILANDAR, monografija – Dimitrije Bogdanović, Vojislav J. Đurić, Dejan Medaković
HIPERIONSKI ESEJI – Bela Hamvaš
I SRBI SU CRNOGORCI – Đorđe Ocić
IDENTITET I NASILJE – Mikel Asurmendi
IJON, GOZBA, FEDAR – Platon
Imunološki sistem i otpornost – Dr Alojz Ihan
ISTORIJA MODERNOG SLIKARSTVA – Herbert Rid
ISTORIJA NARODA JUGOSLAVIJE – knjiga druga, od početka XIV do kraja XVIII veka
ISTORIJA SLIKARSTVA – Majkl Levi
IZ PREDRATNE SRBIJE – Milan Grol (antikvarna)
JAKOBSON: POETIKA I METRIKA – Leon Kojen
Japanese Prints and Western Painters – Frank Whitford
JEZIK O NAMA – Milka Ivić
JUGOSLOVENSKA KNJIŽEVNOST – Pavle Popović (antikvarna)
JUNACI ANTIČKIH MITOVA – Vojtech Zamarovsy
KAKO POBIJEDITI KLADIONICU – Maximillian
KNJIGA ĐURE DANIČIĆA – priredio: Vojislav Đurić
KNJIGA O BALKANU 1 (antikvarna)
KNJIGA O LILIT – Barbara Blek Koltuv
KONRAD ADENAUER, karijera jednog državnika, istorija Nemačke i Evrope – Nikola M. Živković
KOSMO PSIHO LOGOS – Georgij Gačev
KREMANSKO PROROČANSTVO, potvrde i osporavanja – Radoje Andrić
LEDENA DOBA – Džon Imbri, Ketrin Palmer Imbri
LEKOVITO BILJE – Branko Dragić
LEONARDO DA VINČI KODEKSI I NJEGOVI IZUMI – Jovan Ćirilov
LJETOPIS SKD `Prosvjeta` – 1996, svezak 1
LJETOPIS SKD `Prosvjeta` – 1997, svezak 2
LJETOPIS SKD `Prosvjeta` – 1998, svezak 3
LOGIKA – Stanlej Dzevis (antikvarna)
MALA HISTORIJA MUZIKE – Nenad Turkalj
MASAŽA praktičan priručnik – Deniz Vičelo Braun
MASONERIJA – Ratibor Đurđević
MEDALJONI, 1-4 – Dragoljub Jovanović
MEDITACIJE ZA IZLEČENJE VAŠEG ŽIVOTA – Luiza Hej
MEMOARI 7 kontinenata i 40 godina – SULZBERGER
MEMOARI – ANVAR el-SADAT
MEMOARI uspomene i razmišljanja, I-II – ŽUKOV
MERA ZA MERU – Ognjen Lakičević
MESTA EVROPE – Stela Gervas, Fransoa Rose
MI – prvo lice množine – Spasoje Vlajić
MILOŠ OBRENOVIĆ, II srpski ustanak – Borivoje Marjanović
MIŠA ANASTASIJEVIĆ – Dr Petar Milosavljević
MIT I ANTIČKA KNJIŽEVNOST – Frejdenberg
MOĆ LJUBAVI – Don Miguel Ruis
MUHAMED PROROK I DRŽAVNIK – Montgomery Watt
Muzeji sveta, ANTROPOLOŠKI MUZEJ – Meksiko
Muzeji sveta, BRERA – Milano
Muzeji sveta, EGIPATSKI MUZEJ – Kairo
Muzeji sveta, METROPOLITEN MUZEJ – Njujork
Muzeji sveta, MUZEJ LEPIH UMETNOSTI – Boston
Muzeji sveta, BRITANSKI MUZEJ – London
Muzeji sveta, LUVR – PARIZ
NAČERTANIJE – Ilija Garašanin
NACIONALNI TESTAMENT kralja Aleksandra I – Branislav M. Stepanović
NACRTNA GEOMETRIJA – M. Radojčić i V. Radojčić
NAD KNJIGAMA I RUKOPISIMA iz mog zavičaja, I-II – Jovan Janjić
NARODNOSNA SVEST U SRBA – Jeremija Mitrović
NARODNO GRADITELJSTVO NA BALKANU – Pavlović, Angelova, Mucopulos, Stojka, Sezgin
NAŠA POBEDA za sadašnjost i budućnost Srbije – Jovan I. Deretić
NEPOZNATI ŽIVOT ISUSA HRISTA – Nikolaj Notovič, Swami Abedananda, Nikolaj Rerih, Robert Ravic
NERVNI SISTEM ČOVEKA – Jovan Ristić
NIKOLA HAJDIN – bibliografska monografija
Novi zavet, trojezično – Novi zavjet – Das Neue Testament – The New Testament
NOVIJA FILOZOFIJA ZAPADA – Vladimir Filipović
O NUKLEARNOJ ENERGIJI – Donald Hjuz
O praznicima pravoslavne crkve – Jevrem Ilić
O SRBOFOBIJI KROZ VIJEKOVE – Lazar Blagojević, Rajko Ilišković, Ilija Pavlović
O TROJANSKO SLOVENSKOJ MISTERIJI – Branko Vukušić
O USMENOM PESNIŠTVU – Vladan Nedić
OBOLJENJA VENA NOGU I KARLICE – Veljko Đukić
OD VIŠKA GLAVA BOLI, uvod u antropopsihologiju – Dragan Atanacković Teodor
ODGOVORI – Josip Broz Tito
OGLEDI I KRITIKE – Đuro Gavela
OKO NAŠEG KNJIŽEVNOG JEZIKA – A. Belić
OGNJIŠTA MUDROSTI – Vil Durant
ONI NE PRAŠTAJU, Slavko Ćuruvija poslednja ispovest – Predrag Popović
OPSCENE REČI U SRPSKOM JEZIKU – Danko Šipka
OSNOVI NEUROHIRURGIJE, za sve lekare – Miroslav Samardžić
OSNOVNI PRINCIPI FILOZOFIJE – Žorž Policer
PATROLOGIJA II, istočni oci i pisci 4. i 5. veka – Atanasije Jevtić
PAVELIĆ između Hitlera i Musolinija – Bogdan Krizman
PEDAGOGIJA – Krneta, Potkonjak
PIRATI – Edvard Lusi-Smit
POKUŠAJ BOLJE DA RAZUMEŠ SEBE – Toma Melcer
POLEMIKE – Nikola Milošević
POLJA MOĆI – Dipak Čopra
POSTANAK SVETOVA – Pol Laberen
POSTANAK VRSTA – Čarls Darvin
POUKE STARCA SILUANA
POVIJEST FILMSKE UMJETNOSTI – Georges Sadoul
POVJEST UMJETNOSTI duh oblika – Faure
POVREDE MENISKUSA – Živojin Stanojlović
Pozorišni život u Srbiji 1944/1986 – Petar Volk
PRIMITIVNA UMETNOST – Leonard Adam
PRIRUČNIK ZA RAD SA MLADIMA sa psihološko-psihijatrijskim problemima – grupa autora
Profesionalni razvoj i poslovne veštine – Vladimir Tomašević
PSIHOANALIZA I TELEPATIJA – Sigmund Frojd
PSIHOLOGIJA RANOG DETINJSTVA – Viliam Štern
Public relations od A do Z – Anthony Davis
PUBLICISTIČKI SPISI I-II – Jakov Ignjatović
RAKETNI LET – Slobodan Kručičanin
REČENO ILI PREČUTANO, intervjui – Nikola Ivanović
ROBESPJER, Dimitrije J. Janković
RODITELJI I DJECA: kako zajedno? – Esteve Pujol i Pons
RODOLJUB – P. Burd (antikvarna)
ROMAN O BEOGRADU – Žan Kristof Buison
SAMO DELA LJUBAVI OSTAJU – Vladeta Jerotić
SATIRA I SATIRIČARI – Erih Koš
Savremena dostignuća u regionalnoj anesteziji i terapiji bola – Zbornik radova
SAVREMENO MEKSIČKO SLIKARSTVO – Bernard Majers
SILVA METOD KONTROLE UMA – Hose Silva
SINKOPE – Vasilije Topalov, Dragoslava Živkov-Šaponja, Dragan Kovačević
SKRIVENA SEKSUALNOST – Jovo Toševski
SPOMENICA JAŠE M. PRODANOVIĆA – grupa autora
SPOMENICI KULTURE SRBIJE – grupa autora
SRBI I ARMENI – Ašot Ovakimjan
SRBIJA i susedne zemlje na STARIM GEOGRAFSKIM KARTAMA, uredio Dragoslav Srejović
SRPSKA PORODIČNA ENCIKLOPEDIJA, Di-E, knjiga 8
Srpski manastiri u Hrvatskoj i Slavoniji – Dušan Kašić
SRPSKO SLIKARSTVO XX VEKA, 1-2, Miodrag B. Protić
SRPSKO-ŠVEDSKI REČNIK – Željko Ćirikovački
ŠTA ŽENE ŽELE DA MUŠKARCI ZNAJU – Barbara de Anđelis
STAROST, II – Simon de Bovoar
STUDENIČKI TIPIK I SAMOSTALNOST SRPSKE CRKVE – Miodrag M. Petrović
Stvaranje zajedničke države SHS, Oslobodjenje i ujedinjenje – Jov. M. Jovanović (antikvarna)
SUZE ZA SVET – starci Tihon, Porfirije, Pajsije
SVET NAUKE – Džejn Verner Votson
SVET POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA, 1-2

SVETI STAREC VARSANUFIJE
SVI POD ZASTAVU – Knez Aleksandar Karađorđević
TAJANSTVENE POJAVE U NAŠEM NARODU – Radovan Kazimirović
TAJNE ALTERNATIVNE MEDICINE – Žan-Ernest Alter sa 8 saradnika
TERAPIJA REFLEKSNIH ZONA STOPALA – Hani Markard
TERAPIJA REUMATIČNIH OBOLJENJA – Milan Popović
THE BATTLE OF KOSOVO in history and in popular tradition – Rade Mihaljčić
THE GREEK MUSEUMS – Manolis Andronicos, Manolis Chatzidakis, Vassos Karageorghis
Tržišna komunikacija – Vani Kodelupi
UPOREDNI HOROSKOP – Marina Talović, Željko Arsenijević
Upoznavanje sa optimalnom sportskom ishranom – Dr Edmund Berk
URADI SAM 1-2
UVOD U MEDICINSKU BIOKLIMATOLOGIJU I OSNOVI BALNEOKLIMATOTERAPIJE – T. Štraser, V. Godić
UVOD U STUDIJE MEDIJA – Adam Brigs, Pol Kobli
Uzori i dela starih srpskih umetnika – Svetozar Radojčić
VAŠE ČUDESNO SRCE – Džin Karper
VELIKA ILUSTRIRANA POVIJEST SVIJETA, 1-6, stari vek (do 300 godine)
VELIKA ILUSTRIRANA POVIJEST SVIJETA, 7-11, srednji vek (300 – 1600 godine)
VELIKA ILUSTRIRANA POVIJEST SVIJETA, 12-16, novi vek (1600 – 1945 godine)
VELIKA KNJIGA O ALOJI – Alessandro Bassetti i Stefano Sala
Velika škola i veliki profesori – Vaso Milinčević
VELIKE OBMANE DRUGOG SVJETSKOG RATA, 1-4, Anthony Cave Brown
VEŠTINA PRODAJE – Brajan Trejsi
VIŠE OD ETIKETE, o ženama koje vole žene – Jasmina Čaušević, Aida Spahić, Merima Omeragić
VODIČ U ASTRALNI SVET – Gavin i Yvonne Frost
VOJNO POLICIJSKA TAKTIKA – Lazović, Stojanović, Crnković
VRATITI SVOJU DJELOTVORNOST I SAMOPOŠTOVANJE, Terapija traume metodom psihodrame – Gabriele Muller, Edita Ostojić
VRIJEME TRAJANJA I KORIJENI OPSTAJANJA, monografija – Selo Grmljani i njegovo stanovništvo od postanka do danas – Milan Kunić
Women in the early Church – Elizabeth A. Clark
ZA NOVI UNIVERZITET – Dimitrije Sergejev
ZABRANJENA ISTORIJA SRBA – Miloš Milojević
ZADUŽBINE KOSOVA – spomenici i znamenja srpskog naroda
ŽIVOT S BOLESNIM BUBREZIMA – Jože Drinovec, Jožica Pirc
ZVUCI GRANICE, popularna muzika, rat i nacionalizam u Hrvatskoj posle 1991 – Ketrin Bejker

Преглед БЕЛЕТРИСТИКЕ у понуди

Ради лакшег тражења наслова који вас занимају, на овој страници ће бити ажурирана моја актуелна понуда књига из категорије БЕЛЕТРИСТИКЕ : кликните на овај линк ако нађете књигу која вас интересује да бисте прегледали детаљне податке (слике, издавача, опис, стање и цену). Део књига (назначено у загради) можете прегледати под категоријама АНТИКВАРНИХ,  КЊИГА ЗА ДЕЦУ  и СТРИПОВА .

Као што стоји на страници ПОНУДЕ, за све пријатеље блога који ме контактирају ради директне куповине, цена са сајта Купинда биће умањена за 5-10%.

Подвучени наслови имају линк ка чланцима које сам у вези њих објављивао.

ANTIHRIST, roman o Petru Velikom – D. S. Mereškovski
ASTROSAURUSI, komplet (4 knjige) – Stiv Kol (knjiga za decu)
BEOGRAD GRAD NA MORU – Peđa Milosavljević
BEOGRAD prestonica despota Stefana – Irina Damnjanović, Vera Batanović Lalović (knjiga za decu)
BIBLIJSKE PRIČE za mlade – preveo Đuro Daničić (knjiga za decu)
BILO IH JE DESET HILJADA – Majkl Kertis Ford
BISKUPOVA SOBA – Piero Chiara
BOG MALIH STVARI – Arundati Roj
Božanstvena komedija – ČISTILIŠTE – Dante Aligijeri

ČAROBNJAK IZ OZA (4 priče u 2 knjige) – Frenk Baum (knjiga za decu)
ČIN VOLJE – Barbara Taylor Bradford
DNEVNIK SLUĐENE MLADE – Lora Vulf
DRAGULJI – Danijela Stil
DUGOVEČNOST – Svetislav Basara
EGZISTENCIJA – Pavle Ugrinov
ELEGIJE IZ KAZAMATA – Krstivoje Ilić
ELIKSIR BESMRTNOSTI – Gabi Glajhman
ETRURSKA MJESTA – Dejvid Herbert Lorens
FINANSIJER – Teodor Drajzer
GARAVI SOKAK – Miroslav Antić
GENERALNA PROBA SAMOUBISTVA – Dušan Kovačević
GIOVANNIJEVA SOBA – James Baldwin
GOSPOĐA OLGA – Radovan Beli Marković
HODAJUĆI NA RUKAMA – Miroslav Antić
IMATE LI KEFALO? 2 – Šimon Đarmati
INDISKRETNI DRAGULJI – Deni Didro
ISTINA O LJUBAVI – Filip Ardag
IŠČEZAVANJE – Megi Stivoter
ISTINITE PRIČE – Džejn Grin
IVANA – Momo Kapor
IZ PREDRATNE SRBIJE – Milan Grol (antikvarna)
IZABRANA LIRIKA – Dobrica Cesarić
KNJIGA LUTANJA – Konstantin Paustovski
KOMEDIJE – Publije Terencije Afrikanac
KRADLJIVCI NEBESA – Ričard Douč
KRISTALIZACIJA – Pavle Ugrinov
KUKAVICA – Matija Bećković

KURAN KROZ PRIČU – komplet u stripu 1-3 (stripovi)
LAGUM – Svetlana Velmar-Janković
LEPA PAMETNA NEUDATA – Džesika Adams

LERO – KRALJ LEPTIRA – Momo Kapor (knjiga za decu)
LICA – Ivo Andrić
LIGA NOĆI I MAGLE – Dejvid Morel
LJUBAVNICA HLADNOG SRCA – Kolin Mekalou
LJUDI ČEKAJU BRODOVE – Zlata Nešić
MAJKE MI BAJKA – Mirjana Bobić Mojsilović
MESTO ŽUDNJE – Radmila Lazić
MIODRAG PAVLOVIĆ – odškrinuta vrata, Vladeta Jerotić
MIRABO – Erotska djela, 1-4
MOJA LJUBAV NIKOLA TESLA – Ana Atanasković
NESTAJANJE – Antonije Isaković
NEVEROVATNA I TUŽNA ISTORIJA NEVINE ERENDIRE – Markes
NOS EDVARDA TRENKOMA – Džajls Milton
OBALA SPASA – Liza Šenon
OČINSTVO – Mihail Epštejn
OLIV KITERIDŽ – Elizabet Straut
OSLUŠKIVANJE SRCA – Jan-Filip Zendker
PETROPOLIS – Anja Ulinič
PEVANJE UNAZAD – Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac

PLAVI ČUPERAK U GARAVOM SOKAKU – Miroslav Antić (knjiga za decu)
POLJUBAC ZA STRANCA – Harold Robins
POTKAZIVAČ – Edgar Valas
PRAFAUST – Gete
PRESUDA – Peni Vinćenci
PRIČANJA VUKA DOJČEVIĆA – Stjepan Mitrov Ljubiša (antikvarna)
PRIDEJNSKI LETOPISI, 4 knjige – Lojd Aleksander
PRIPOVETKE – Miško Kranjec (antikvarna)
PRIPOVETKE – Ivo Andrić (antikvarna)
PUT ČASTI – Radž Kumar
RUSKA POEZIJA XX VEK
RUŽA I PRSTEN – Vilijam Mejkpis Tekeri (knjiga za decu)
ŠESTI RED – Milan Belegišanin
SLAVUJI I ŠIŠMIŠI – Mirko Božić
Srpski i hrvatski pisci XX veka 1-10 (prvo kolo: T. Ujević, R. Petrović, A Cesarec, I. Samokovlija, A. Barac)
Srpski i hrvatski pisci XX veka 11-20 (drugo kolo: M. Krleža, M. Nastasijević, M. Begović, J. Kršić)
SULTANOV PEČAT – Dženi Vajt
TAJNA VERHUTSKIH VITEZOVA – Olivera Ptica, Mel Gudman
TAKO JE GOVORIO MATIJA – Matija Bećković
TERET ISKUŠENJA – Ana Marija Šua
TI OVDE NE MORAŠ DA ŽIVIŠ – Nataša Radojčić
TRAGEDIJA O HAMLETU, DANSKOM PRINCU – Viljem Šekspir
TRG SLOBODE – Pavao Pavličić
VENERA – SESTRA ZEMLJINA – G. Martinov
VINI PU I MENADŽMENT – Rodžer Alen (knjiga za decu)
ZADAH TELA – Živojin Pavlović
ŽENSKO-MUŠKI RAT – Hana Samson
ŽIVOT SVETOGA SAVE I ŽIVOT SVETOGA SIMEONA – Domentijan
ŽIVOTI KRALJEVA I ARHIEPISKOPA SRPSKIH, SLUŽBE – Danilo Drugi
ĐAVO U TELU – Remon Radige
ĐAVOLI DOLAZE – Miodrag Bulatović
</span

ЗНАЦИ ВРЕМЕНА

 

Постоје знаци времена. Пројављују се у разним сферама живота. Ко гледа не може да не види, бар неке од њих.

Људи не воле промене. Можда тачније, људи се плаше промена. Зато често пристају на лаж, ниподаштавају знаке, избегавају да се замисле… Иако све говори да неће више моћи како се навикло.

Многа дешавања, којима смо данас сведоци, најављивана су знатно раније од умних људи, који су знали да читају знаке свог времена и лекције свог животног искуства. Писао сам овде о Солжењицину – Архипелаг Гулаг, у вези са збивањима у Украјини.

Али верујући људи знају да је о знацима времена доста тога наговештено од самога Творца, преко сачуваних записа у Библији, Курану… Постоји и наука која се тиме бави, есхатологија. Проблем је што постоји много тумача, а мало читача.

Скренућу вам овом приликом пажњу на једног исламског есхатолога, чија су тумачења за нас посебно интересантна, јер упућују на сарадњу православних хришћана и муслимана. Између осталог говори и о томе како је ислам злоупотребљен у прошлости преко Османлијске Турске и како се злоупотребљава данас, опет преко исламских држава и покрета, под скривеним патронатом њихових непријатеља. Занимљиво је и његово тумачење Курана у вези будућности Константинопља, које се веома слаже са оним што се о времену после Општег рата спомиње у Креманском пророчанству.

Реч је о Шејху Имрану Хусеину, чија преведена предавања можете наћи на следећим интернет страницама. Да се ради о истинољубивом истраживачу и човеку широког образовања може се видети и по биографији и по смелости исказа који су често оштро супротстављени институционалним, али и по личном приступу: “Али кад ја дајем своје мишљење, да се нисте усудили прихватити га. Не, ја не желим да прихватате моје мишљење, осим ако и све док нисте увјерени да је исправно. И које се, уз то, неће косити са вашим здравим разумом. Ја то нисам никад радио са својим професором. Правио сам више „проблема“ више него ико. Ја нисам никад прихватао ништа од онога чему ме је подучавао, све док нисам био увјерен да је то исправно.”

Ако је читање сачуваних списа старих хиљадама година теже разумљиво што се знакова времана тиче, па можда и у вези онога претежнијег од времена и током времена накалемљених форми и обреда, дакле суштине, да ли је то разлог да се задовољимо само оним што нам се посредно сервира, кроз тумачења, форме и обреде? Или само изговор да се избегне напор разумевања?

Одговор на ова питања даће свако сам за себе, у времену које непосредно следи, а то је време неприлика и почетка пропасти, не света, него лажи и навика на којима је до сада функционисао. Долази нешто ново, а старо неће отићи без великих ломова, који су најављени, а који ће вероватно кулуминирати и досад највећим ратом. Неприлике су логична последица пропуштаних прилика, а да и неприлика може бити прилика сведочи „Друго откровење“, дато како и стоји, пре времена, дакле на време. Језиком разумљивијим и порукама јаснијим него икада, па коме је до разумевања, не може рећи да није било прилике и времена.

Већи део тих порука, које од 1987. записује Драган Атанацковић Теодор, објављен је у неколико књига крајем прошлог века или миленијума.  Иако су о томе обавештени скоро сви медији, а на разне начине и многи истакнути актери нашег јавног живота, нико није до дана данашњег проговорио о томе. А тиче се не тако малим делом управо и нас Срба и Србије. Познато је да необичности и будалаштине свих фела у овој земљи лако добијају публицитет. А кад је нешто овако необично већ петнаестак година заливено ћутањем као воском, може се предпоставити о чему се ради: о нечему што ремети све постојеће шеме и шаблоне.

Хвала вам на пажњи и сарадњи – СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ !

Напуштамо полако још једну годину, неко пре, неко касније, па да искористим прилику да се захвалим свим посетиоцима, а посебно пријатељима овог блога, који се у њој родио. Желим вам свима да током ових прелазних – празничних дана мало застанете, одморите и посветите себи више времена. Можда и откријете неку књигу која вам баш треба!

Ако сте се искрено замислили и тражите одговоре за оно што не разумете у вама и око вас погледајте мој запис о књизи „Од вишка глава боли“.

Ако волите и чајеве као књиге, ово је право време да себе или некога вам блиског обрадујете поклоном у виду „Чајне књиге“, најквалитетнијим цејлонским чајем у изузетном украсном паковању.

bozic-lowres

Претходно Старији уноси