Под насловом „Последњи од мудрих“ испраћен је Георгиј Гачев (1929-2008) на страницама „Гласа Русије“. Заиста се може рећи да је Георгиј Гачев, био један од ретких преосталих мислилаца, који је спајао научни приступ и велику ерудицију филозофа, антрополога и културолога, са слободом писца, врсног познаваоца књижевности и уметности, и што је можда најважније, са великим даром осећаја за природу и живо.
Бугарин, који је рођен и живео у Русији, осећајући се као Рус изнео је низ занимљивих идеја о типовима размишљања Руса у односу на Европљане. Носећи у себи гене Балканца, изврсно је разумео и наше поднебље: „ту се увлаче северњаци-континенталци да присвоје и завладају, па онда потпаљују осетљиви понос малих народа, убризгавајући им идеју величине“.
Књига пред вама је на неки начин екстрат његовог 30-годишњег рада, који је резултирао у 17 томова националних слика света. Пишући о њеном настанку Гочев је у предговору 1989. године записао: „Прва књига Националне слике света је изашла и моментално нестала (па забрањена је то тема: можда ја потхрањујем национализам?!). Када ћу ја уопште издати целу ту вишетомну серију?… Ето зашто сматрам да има смисла написати књигу у којој бих могао изнети објашњење сопственог метода, представити различите аспекте проблема и дати сажет опис неких националних модела поимања света, својеврсни „дајџест“. То је смисао ове књиге. Она је заправо калеидоскоп, „Нојев квочег“ – помало од сваког света, понеки залогај од сваке теме и метода. Мој главни појам је Космо-Психо-Логос, што значи: тип локалне природе, човеков карактер и национални ум у односу узајамне подударности и комплементарности. Рад и култура током историје допуњавају оно што Природа није дала. КОСМОСОФИЈА – тако бих ја назвао свој приступ.“
Ево неких најинтересантнијих поглавља из садржаја: Националне слике света, Земљорадња као поглед на свет, Језик као глас националне природе, Космос Достојевског, Слике Индије (хеленска, руска, француска, немачка), Космос ислама, Руски Eрос…
Свој предговор овој књизи Гачев овако завршава: „ Последњих година добио сам могућност да отпутујем у неке од земаља чије сам националне слике описивао. Наравно да сам из њих понео масу утисака и гомилу нових чињеница, али основни концепти до којих сам дошао дедукцијом маште у Еросу наслућивања потврђени су. Национални калеидоскоп (радни наслов књиге) – то је, наравно, забавно, весело, али ипак, главни задатак у истраживању мноштва слика света, различитих варијанти поимања света састоји се у следећем: домоћи се Једног (у свој раскоши и богатству његове шароликости), увидети Апсолут.“
Скорашњи коментари