Откривања: ЗАОВИНСКО ЈЕЗЕРО – бисер Таре

Поделићу са вама један мој путопис од пре пар година, можда неком да идеју где да проведе део одмора овог лета. Ја нажалост нисам био у прилици да од онда опет обиђем овај крај, али се бар надам да у међувремену није ништа покварено, ако већ није боље уређено.

zaov1Кад се почетком 80тих остварило још једно пророчанство Тарабића и Дрина потекла уз Тару, она је и визуелно и туристички добила нови, још лепши лик. На току планинске речице Белог Рзава изграђена је брана и тако је настало Заовинско језеро, названо по истоименом месташцу које је већим делом потопљено. Ниво језера је близу 900м н.в., површина око 4 км2, а обим око 35 км.

Крстарећи Таром лета 2009те по први пут смо се сусрели са Заовинским језером и заљубили се у његове крајолике већ на први поглед. Језеру се прилази путем из Митровца и пошто се изађе из подручја Националног парка Таре после неколико километара избија се на његов северни обод где се пут раздваја налево и надесно.

Насумице смо кренули удесно и тако се упутили ка Заовини западним ободом језера, пролазећи успут поред изворишног дела Белог Рзава. После десетак километара вожње кривудавим, уским путем, кроз прелепу природу, избили смо у Заовине, доста високо изнад језера,  заправо, што смо касније сазнали, у мало насеље које је настало након потапања старе Заовине. Једна продавница, кафана, месна заједница и извиђачки дом, то је мајушни центар овог места. Видимо да мало даље асфалт престаје, па смо сели да попијемо кафицу и да се распитамо о путу даље, јер карта нам показује да можемо окружити цело језеро. Сазнали смо да је то само пар километара недовршеног пута и да се после успона наставља асфалт.

И стварно, кад смо избили на превој, тако је и било, лево је настављао наш пут, а десно насути, ка локалним засеоцима и даље ка Предовом крсту, на западу Таре. Одавде није препоручљиво пробати колима стићи до Предовог Крста, дакле ко воли дугачке планинарске шетње, сигурно је предивна тура, иначе приступ колима постоји од Перућаћког језера. Са овог места поглед пуца на више страна, источно ка језеру, западно ка висовима Предовог крста, а југозападно се назире узводни ток Дрине ка правцу Вишеграда.

Спуштајући се са овог превоја, пролази се кроз засеок Мандића, место које смо изабрали за нашу базу две године касније. Само километар – два ниже силази се на најужнији део језера, заправо пут прелази преко саме бране. Изузимајући неуређену «плажу» која се налази уз саму брану и несређен камп простор где му место није, ово је без сумње једно од најлепших места у Србији. Непосредно уз брану на низводним стрмим и дивљим остењацима са западне стране уздижу се оморике, које је Панчић управо на овом простору запазио и описивао, са источне стране се пружају прелепи питоми пропланци засеока Спајићи, а између лежи још једно, знатно мање, акумулационо језерце, по њима названо. Узводно је исто предиван поглед на Заовинско језеро.

zaov3zaov4

Локални предузетник, који је закупио некад задружну продавницу на стотинак метара пошто се пређе брана, добро се досетио (али зар је могуће да већ четврт века није ничега било!?) и управо направио једну омању, покривену дрвену терасу уз њу, па је сада, ето, то једино место где се на Заовинском језеру може сести и нешто појести, рецимо пастрмке из оближњег рибњака, или пасуљ са ребарцима, или гулаш, што је најчешће и једино у понуди. Али и да се не може ишта појести, то је царско место, са најлепшим погледима на обе стране.

Истог дана, затварајући чаробни круг око језера, одлука је пала – овде се морамо вратити и једно цело летовање провести. Тако је и било, прошле године смо нашли на нету једну лепу понуду породице Мандић и провели одмор у њиховој новој, са стилом направљеној брвнари. Пријатан смештај и бар мала терасица са лепим погледом, то је основно што треба за леп одмор.

zaov5Хвала Богу, хотели нису изграђени, и полако оно мало преосталог живља почиње да покреће сеоски туризам, како ко уме, јер наравно држава нема слуха да то на одговарајући начин помогне, осмисли и подржи.

Илустративна је прича о породици Мандић и Заовинама некада и сада. Обоје наших домаћина раде и живе у Бајиној Башти и повремено долазе овде, да среде шта треба око објеката које издају и око своје куће, где су још стари, који већ једва и да могу нешто да помогну. Ипак стари одржавају домаћинску атмосферу, обиђу повремено госте, почасте неком свежом питом и позову на кафицу и ракију. Чује се понека интересантна прича, како се некад живело… Мајка нашег домаћина прича да је пешке ишла у Вишеград да се породи, који је на неколико сати хода, а опет ближе од Бајине Баште. Пешке се и тамо ишло на вашар или пијацу све док се није почело са градњом брана, па су и путеви поправљани и дограђивани, док и аутобуси нису стигли. И онда, кад је 70тих година живот на тај начин почео да бива лакши, млади су почели да одлазе. Четворогодишња школа у Заовинама је основана још крајем 19ог века и имала је још тада стотинак ђака. После рата,  средином 50-тих је отворена осмогодишња школа која је имала и по 50так ђака у генерацији. По потапању насеља у измештеном насељу изграђена је модерна школа за 300 ђака, са 2 фискултурне сале, кухињом, становима, централним грејањем… Али ђака је било све мање и пре неколико година ова школа је затворена !!

Тако се опет десило и надајмо се довршава оно што Тарабићи најавише за ове просторе и шире по Србији: «И код наске ће бити ко у читавом свијету. Људи ће омрзнути ваздух и овај божији дах и сву божију љепоту па ће бјежати у смрад. Нико их неће тамо гонити, него ће они то сами, од своје воље, чињети. Овђе у овијем нашијем Кремнима млоге ће њиве заливађене бити, а млога огњишта угашена па ће они што су отишли јопет вамо долазити да се лијече, да се надишу ваздуха и да оздраве.»

Што се шетњи тиче свуда је лепо. За оне који воле дуже, планинарске шетње, већ сам споменуо ону ка Предовом крсту, а од саме бране наниже поред Спајића језера може се наставити све до Мокре Горе и то је верујем изузетна тура, ко може да се организује да их тамо неко сачека са аутом, или има кондиције да се врати.

За купање вода је хладњикава, али брзо се навикне. Ипак то је ограничено за јули и август, ако се баш не потрефи неки лош период, или евентуално септембар ако потраје лепо време. Изузетно је чиста за разлику од већ доста неочуваног Перућаћког језера. Највећи минус је чињеница да се нико од надлежних у оквиру Општине, Националног парка и Хидроелектрана није потрудио да среди и једну плажу. Главна, колико-толико приступачна, опет зависно од нивоа језера који доста варира, налази се уз брану. Наравно, може се наћи и другде приступ, али то би се могло и морало бар на неколико локација уредити. Овако засад, ко се како снађе и ко је колко вешт.

Из Заовина се могу правити фини излети и обићи практично цела Тара и околина.

zaov6Један дан може се посветити Митровцу који је удаљен 10-15 км. То је лепо сређен део Националног парка, са продавницом нешто ширег избора, туристичким пунктом,  етно-рестораном, хотелским комплексом претежно коришћеним за дечије одмаралиште и пропратним рекреативним простором. Има уређених стаза за шетњу, посебно је интересантна она до «Тепих ливаде», заправо младог тресетишта. Видиковац Бањска стена је нешто удаљенији, али се већи део пута може прећи и колима.

Преко Митровца се може спустити на Перућац и продужити ка спомињаном Предовом крсту, или кренути до Калуђерских бара, где је заправо туристички центар Таре са хотелима, попут Краљевих вода на Златибору, само ни приближно толико урбанизован. Ако сте цео дан одвојили за тај излет, можете се и спустити одатле до Бајине Баште и успут свратити до манастира Раче и извора Лађевац о чему сам писао у првом чланку. Од Калуђерских бара ка Бајиној Башти и Кремни путеви су какви би требало да буду, а остали су, иако асфалтирани прилично лоши, заправо јако слабо одржавани, што се посебно односи на Митровац и деоницу ка Калуђерским барама. То је срамота за државу и туризам. Ипак онима којима су природне лепоте у првом плану то неће тешко пасти.

Још једну туру топло препоручујем онима које недостатак асфалта не зауставља. Одмах на уласку у Национални парк из правца Заовина кад се иде ка Митровцу, треба скренути удесно са асфалта следећи путоказ ка ски стази «Нагрмак». То је заправо викенд насеље на једном превоју са кога се са једне стране пружа поглед ка Заовинском језеру, а с друге, са врха ски стазе ка Дрини. Има мала планинска кућица где се може сести и одморити. Одатле смо наставили ка Мокрој Гори и даље насутим путем, али у овом делу већ прилично добрим, јер се припрема за асфалтирање. Ово је један потпуно нетакнут део Таре, врло питома висораван, која посећа на златиборске крајолике. Десетак километара лагане вожње, уз прави одмор за очи. Средином спуштања ка Мокрој Гори почиње нови асфалт и већ другачији шумовити крајолици. (сл.16-17.)

Овим путем избија се на крајњи југоисток Таре, где је изнад Мокре Горе, на брду Мећавник изграђен Кустуричин Дрвенград. Ако га нисте већ обишли, ту ћете вероватно провести поподне и нешто презалогајити, па се вратити асфалтом преко Кремне, Калуђерских бара и Митровца назад на Заовине. Иначе нашао сам у једном чланку о Тари како је Кустурица изјавио да је раније знао за Заовинско и Спајића језеро никад не би Дрвенград изградио где јесте, већ би га поставио на тој бајковитој локацији. Ми смо овом приликом само прошли поред Дрвенграда и продужили до Златибора, па се вратили поменутим путем.

zaov7Закључак аутора поменутог чланка преносим у целини, јер одлично илуструје оно што човек осећа док покушава да опише Заовинско језеро и Тару:  «Направио сам много снимака на Тари. Но, ниједан од тих снимака не може дочарати тај фантастичан утисак који носите са собом док се шетате кроз ту природну бајку. Дуго сам се спремао да направим ову репортажу, да то урадим у неколико наставака, не би ли све испричао и приказао. На крају сам одустао. Најбоље је да дођете сами и доживите своју сопствену бајку.»

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s