Сарадња: СЕДМОРЕЧЈЕ – Школа праисторијске археологије

Од прошле године на другом спрату „Стакленца“ на Тргу Републике заживела је необична продавница и школа под називом „Седморечје“. Реч је о Школи праисторијске археологије која „путем пра-текстова (текстова о праисторији) популарише мезолит и неолит Балкана, повећава познатост и видљивост наших археолошких налазишта и артефаката, указује на значај, важност и квалитет ископина, те сходно томе, смешта Србију на европску и светску археолошку мапу“.

Тамара Комазец, која је осмислила овај програм, објашњава и зашто јој је дат овај назив: „На обалама седам балканских река настала је у далекој прошлости развијена цивилизација, способна да чак 5508. године пре н.е. уведе и сопствени календар. Те реке су Дунав, Сава, Драва, Тиса, Тамиш, Морава, Дрина. Ослушкујмо поруке Лепенског Вира, Старчева, Белице, Винче… и поштујмо наше претке, јер од њих и данас, у 21. веку, можемо много да научимо.“

Неоспорно је да и ми који живимо на овим просторима јако мало знамо о овој неолитској цивилизацији, која је претеча свих осталих на подручју Европе. Значи, имамо праве културне бисере расуте по нашој земљи, који су само мањим делом откривени, а још мањим уређени, а који би могли да привуку огроман број посетилаца из целог света. Нажалост, као и у случајевима многих других Богом даних предности које имамо, држава, односно некомпетентни политичари који је воде, нису имали нимало слуха и осећаја да у то улажу.

Тамарин основни циљ је да кроз популаризацију ове тематике, преко курсева у оквиру школе, као и понудом разних едукативних текстова, књига и сувенира са мотивима везаним за праисторију овог подручја, заинтересује што шири круг људи и у земљи и у иностранству. Засада и презентација онога што имамо и знамо, зависи од малог броја ентузијаста, који су и сами разапети између конзервативизма званичне археолошке школе, смелијег истраживачког духа и некритичког сензационалистичког приступа.

Кликни на слику за преглед понуде књига

У сваком случају топло препоручујем да бар прегледате сајт СЕДМОРЕЧЈЕ, а онда ћете верујем и сами пожелети да током неке шетње центром Београда посетите њихов изложбени простор, да и уживо погледате неке од необичних сувенира инспирисаних Лепенским Виром и Винчом, или свратите на неко од бесплатних предавања која се организују сваке суботе.

Иначе, преко Седморечја можете набавити и пуно интересантних књига везаних за ову тематику, а већину,  као и пра-текстове, уз које добијате поклон-сувенир, можете наручити и директно на сајту.

НОВО у понуди: РОМАН О БЕОГРАДУ – Жан Кристоф Буисон

Кликни на књигу за преглед понуде

Роман о Београду је дело Жана Кристофа Буисона, уредника за културу недељника „Фигаро магазин“. Историчар по образовању и новинар по струци, важи за једног од најбољих познавалаца Србије у Француској.  Као репортер, током деведесетих година прошлог века, објективно је извештавао о догађајима на простору бивше Југославије, а последњих година доста пише о историји и култури српског народа.

Превод књиге на српски објављен је пре две године, а 2010 је изашла у издању познате париске издавачке куће „Роше“. Том приликом Буисон је дао занимљив интервју за „Печат“, чији крај преносим:

Када говори о Београду и када га у књизи описује, Буисон не бежи од Курбизјеове опаске да је то „најружнији град са најлепшим природним положајем“, али исто тако не пропушта да истакне његову драж, шарм и душу, „све оно што се тиче атмосфере, осећања, онога чиме људи зраче, а што би се могло описати као племенитост, лудило, трагедија.“ Осећате – прича он – да тамо људи „носе трагедију свога града који је у 20 векова био порушен до темеља 30 пута и, с друге стране, жеђ за животом, радозналост и потребу зближавања са другима.“ Поверава нам и ово: „Волим Београд зато што у њему има оног што више не постоји у Паризу, у Француској: једноставност у односима, великодушност, приступачност, одсуство зловоље. Када се неком обратите овде, у метроу, он одмах заузме одбрамбени став, док у Београду ако некоме кажете ‘добар дан’ и питате за неко обавештење, може да вам се догоди да завршите у оближњем кафеу или код некога на ракији.“

Жан Кристоф Буисон

На крају разговора, Буисон нам објашњава да „Романом о Београду“ није желео да убеди Србе да је њихова земља добра и да је њихов град леп. Колико год да је имао потребе да, према сопственом казивању, напише књигу за Србе и поручи им како постоје Французи који их воле и покушавају да их разумеју, хтео је да прошири читатељство и да се обрати првенствено Французима који не познају „бели град“, а у намери да их подстакне да га упознају, посете. „Београд има ту врсту магичности као раскрсница цивилизација, вера, царстава“, каже и додаје да се нада да је Французима „макар донекле расветлио тајну“ која око Београда влада.

Издвајам из понуде: ЉУБАВНА писма и поезија

 

Скренућу пажњу на два веома лепа издавачка подухвата, у последњих неколико година, које повезује слична тематика. Један је избор најлеших љубавних писaма који је приредила Јосипа Жерјав, а други необична антологија српске љубавне поезије коју је саставио Милош Јанковић.

Драж прве књиге је што пружа прилику да се кроз љубавна писма завири у интиму многих познатих историјских личности, међу којима су и Цицерон, Наполеон, Гете, Моцарт, Балзак, Иго, Шуман, Дикенс, Ниче, Толстој, Достојевски, Змај, Чехов, Кочић, Ајнштајн, Вук, Дучић…

С друге сtране антологија српске љубавне поезије „365 љубавних“ обухватила је по једну песму од 365 наших песника. На тај начин пружа се прилика да се открију и многи мало познати песници и песме.

кликни на књигу за преглед понуде

кликни на књигу за преглед понуде