Хвала вам на пажњи и сарадњи – СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ !

Напуштамо полако још једну годину, неко пре, неко касније, па да искористим прилику да се захвалим свим посетиоцима, а посебно пријатељима овог блога, који се у њој родио. Желим вам свима да током ових прелазних – празничних дана мало застанете, одморите и посветите себи више времена. Можда и откријете неку књигу која вам баш треба!

Ако сте се искрено замислили и тражите одговоре за оно што не разумете у вама и око вас погледајте мој запис о књизи „Од вишка глава боли“.

Ако волите и чајеве као књиге, ово је право време да себе или некога вам блиског обрадујете поклоном у виду „Чајне књиге“, најквалитетнијим цејлонским чајем у изузетном украсном паковању.

Радмило Стојановић : ЧОВЕК И СТВАРНОСТ са гледишта древног Истока

кликни на књигу за преглед понуде

 

Радмило К. Стојановић (1910 – 2002) је цео свој живот посветио проучавању језика, односа међу језицима и суштини језика. Био је највећи познавалац санскрита код нас, а од осталих језика посебно добро је владао је старогрчким, латинским, немачким и француским језиком, који је све до пензије предавао на Институту за стране језике у Београду. Ту је предавао и санскрит, који је наставио да предаје и после, скоро до самог краја живота, крепко и јасно, иако дубоко у својој деветој деценији.

Истински зналци разликују се управо по томе што су у стању да разаберу суштину из ма колико обимне материје и да је изложе једноставно и кратко. О томе управо сведочи и ова, обимом мала, књижица, која би била бестселер да је истина популарна, као што није. Није на одмет напоменути, како је сам професор говорио, да појам Исток означава цео свет и дух оног времена. Насупрот Западу данас, не само као географском појму, него много више временском, који означава цео свет духовно окренут Западу. Значи у питању је временска деградација духа, која се просторно одвијала и на истоку и на западу, а чије су главне последице губљење у детаљима и површности науштрб целине, неразликовање споредног и суштине…

Како је написано у предговору „опис и суштина стварности, као основа самог језика, у појединостима и целини, онако како су је уочили мислиоци древног Истока, придаје језику значај који има као један од три вида поступака: Мисли, Речи, Дела – који својом исправношћу чине човека човеком. Мисли обликују дух, речи душу а дела биће у целини, чије оличење указује на његову суштини у мери у којој је то телу могуће и својствено.“

У књизи се разматрају ОБЛАСТИ СТВАРНОСТИ, ИСТИНА-НЕИСТИНА, ЖИВОТ, ЉУБАВ, ПРАВДА, СЛОБОДА, ЗНАЊЕ, ВЕРА и ЧОВЕЧАНСТВО. Ко не буде имао прилику да је има у својим рукама може погледати мој чланак који сам јој посветио пре пар година, тамо ће наћи изводе из свих наведених поглавља.

Овај приказ ћу завршити закључним речима Радмила: „Крајње је време да у целокупном размаку постојања човек буде свестан да се родио у телу, у стварности, у изразу неистине – зато што је својевољно напустио ИСТИНУ КОЈА ЈЕ СЛОБОДА НИЧИМ ОГРАНИЧЕНА. Из истог разлога човек мора да да свој пристанак за повратак у ИСТИНУ путем ВЕРЕ У ИСТИНУ.“