Радмило Стојановић : ЧОВЕК И СТВАРНОСТ са гледишта древног Истока

covek0

кликни на књигу за преглед понуде

 

Радмило К. Стојановић (1910 – 2002) је цео свој живот посветио проучавању језика, односа међу језицима и суштини језика. Био је највећи познавалац санскрита код нас, а од осталих језика посебно добро је владао је старогрчким, латинским, немачким и француским језиком, који је све до пензије предавао на Институту за стране језике у Београду. Ту је предавао и санскрит, који је наставио да предаје и после, скоро до самог краја живота, крепко и јасно, иако дубоко у својој деветој деценији.

Истински зналци разликују се управо по томе што су у стању да разаберу суштину из ма колико обимне материје и да је изложе једноставно и кратко. О томе управо сведочи и ова, обимом мала, књижица, која би била бестселер да је истина популарна, као што није. Није на одмет напоменути, како је сам професор говорио, да појам Исток означава цео свет и дух оног времена. Насупрот Западу данас, не само као географском појму, него много више временском, који означава цео свет духовно окренут Западу. Значи у питању је временска деградација духа, која се просторно одвијала и на истоку и на западу, а чије су главне последице губљење у детаљима и површности науштрб целине, неразликовање споредног и суштине…

Како је написано у предговору „опис и суштина стварности, као основа самог језика, у појединостима и целини, онако како су је уочили мислиоци древног Истока, придаје језику значај који има као један од три вида поступака: Мисли, Речи, Дела – који својом исправношћу чине човека човеком. Мисли обликују дух, речи душу а дела биће у целини, чије оличење указује на његову суштини у мери у којој је то телу могуће и својствено.“

У књизи се разматрају ОБЛАСТИ СТВАРНОСТИ, ИСТИНА-НЕИСТИНА, ЖИВОТ, ЉУБАВ, ПРАВДА, СЛОБОДА, ЗНАЊЕ, ВЕРА и ЧОВЕЧАНСТВО. Ко не буде имао прилику да је има у својим рукама може погледати мој чланак који сам јој посветио пре пар година, тамо ће наћи изводе из свих наведених поглавља.

Овај приказ ћу завршити закључним речима Радмила: „Крајње је време да у целокупном размаку постојања човек буде свестан да се родио у телу, у стварности, у изразу неистине – зато што је својевољно напустио ИСТИНУ КОЈА ЈЕ СЛОБОДА НИЧИМ ОГРАНИЧЕНА. Из истог разлога човек мора да да свој пристанак за повратак у ИСТИНУ путем ВЕРЕ У ИСТИНУ.“

Radmilo - Tako je govorio

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s