Преглед БЕЛЕТРИСТИКЕ у понуди

Ради лакшег тражења наслова који вас занимају, на овој страници ће бити ажурирана моја актуелна понуда књига из категорије БЕЛЕТРИСТИКЕ : кликните на овај линк ако нађете књигу која вас интересује да бисте прегледали детаљне податке (слике, издавача, опис, стање и цену). Део књига (назначено у загради) можете прегледати под категоријама АНТИКВАРНИХ,  КЊИГА ЗА ДЕЦУ  и СТРИПОВА .

Као што стоји на страници ПОНУДЕ, за све пријатеље блога који ме контактирају ради директне куповине, цена са сајта Купинда биће умањена за 5-10%.

Подвучени наслови имају линк ка чланцима које сам у вези њих објављивао.

ANTIHRIST, roman o Petru Velikom – D. S. Mereškovski
ASTROSAURUSI, komplet (4 knjige) – Stiv Kol (knjiga za decu)
BEOGRAD GRAD NA MORU – Peđa Milosavljević
BEOGRAD prestonica despota Stefana – Irina Damnjanović, Vera Batanović Lalović (knjiga za decu)
BIBLIJSKE PRIČE za mlade – preveo Đuro Daničić (knjiga za decu)
BILO IH JE DESET HILJADA – Majkl Kertis Ford
BISKUPOVA SOBA – Piero Chiara
BOG MALIH STVARI – Arundati Roj
Božanstvena komedija – ČISTILIŠTE – Dante Aligijeri

ČAROBNJAK IZ OZA (4 priče u 2 knjige) – Frenk Baum (knjiga za decu)
ČIN VOLJE – Barbara Taylor Bradford
DNEVNIK SLUĐENE MLADE – Lora Vulf
DRAGULJI – Danijela Stil
DUGOVEČNOST – Svetislav Basara
EGZISTENCIJA – Pavle Ugrinov
ELEGIJE IZ KAZAMATA – Krstivoje Ilić
ELIKSIR BESMRTNOSTI – Gabi Glajhman
ETRURSKA MJESTA – Dejvid Herbert Lorens
FINANSIJER – Teodor Drajzer
GARAVI SOKAK – Miroslav Antić
GENERALNA PROBA SAMOUBISTVA – Dušan Kovačević
GIOVANNIJEVA SOBA – James Baldwin
GOSPOĐA OLGA – Radovan Beli Marković
HODAJUĆI NA RUKAMA – Miroslav Antić
IMATE LI KEFALO? 2 – Šimon Đarmati
INDISKRETNI DRAGULJI – Deni Didro
ISTINA O LJUBAVI – Filip Ardag
IŠČEZAVANJE – Megi Stivoter
ISTINITE PRIČE – Džejn Grin
IVANA – Momo Kapor
IZ PREDRATNE SRBIJE – Milan Grol (antikvarna)
IZABRANA LIRIKA – Dobrica Cesarić
KNJIGA LUTANJA – Konstantin Paustovski
KOMEDIJE – Publije Terencije Afrikanac
KRADLJIVCI NEBESA – Ričard Douč
KRISTALIZACIJA – Pavle Ugrinov
KUKAVICA – Matija Bećković

KURAN KROZ PRIČU – komplet u stripu 1-3 (stripovi)
LAGUM – Svetlana Velmar-Janković
LEPA PAMETNA NEUDATA – Džesika Adams

LERO – KRALJ LEPTIRA – Momo Kapor (knjiga za decu)
LICA – Ivo Andrić
LIGA NOĆI I MAGLE – Dejvid Morel
LJUBAVNICA HLADNOG SRCA – Kolin Mekalou
LJUDI ČEKAJU BRODOVE – Zlata Nešić
MAJKE MI BAJKA – Mirjana Bobić Mojsilović
MESTO ŽUDNJE – Radmila Lazić
MIODRAG PAVLOVIĆ – odškrinuta vrata, Vladeta Jerotić
MIRABO – Erotska djela, 1-4
MOJA LJUBAV NIKOLA TESLA – Ana Atanasković
NESTAJANJE – Antonije Isaković
NEVEROVATNA I TUŽNA ISTORIJA NEVINE ERENDIRE – Markes
NOS EDVARDA TRENKOMA – Džajls Milton
OBALA SPASA – Liza Šenon
OČINSTVO – Mihail Epštejn
OLIV KITERIDŽ – Elizabet Straut
OSLUŠKIVANJE SRCA – Jan-Filip Zendker
PETROPOLIS – Anja Ulinič
PEVANJE UNAZAD – Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac

PLAVI ČUPERAK U GARAVOM SOKAKU – Miroslav Antić (knjiga za decu)
POLJUBAC ZA STRANCA – Harold Robins
POTKAZIVAČ – Edgar Valas
PRAFAUST – Gete
PRESUDA – Peni Vinćenci
PRIČANJA VUKA DOJČEVIĆA – Stjepan Mitrov Ljubiša (antikvarna)
PRIDEJNSKI LETOPISI, 4 knjige – Lojd Aleksander
PRIPOVETKE – Miško Kranjec (antikvarna)
PRIPOVETKE – Ivo Andrić (antikvarna)
PUT ČASTI – Radž Kumar
RUSKA POEZIJA XX VEK
RUŽA I PRSTEN – Vilijam Mejkpis Tekeri (knjiga za decu)
ŠESTI RED – Milan Belegišanin
SLAVUJI I ŠIŠMIŠI – Mirko Božić
Srpski i hrvatski pisci XX veka 1-10 (prvo kolo: T. Ujević, R. Petrović, A Cesarec, I. Samokovlija, A. Barac)
Srpski i hrvatski pisci XX veka 11-20 (drugo kolo: M. Krleža, M. Nastasijević, M. Begović, J. Kršić)
SULTANOV PEČAT – Dženi Vajt
TAJNA VERHUTSKIH VITEZOVA – Olivera Ptica, Mel Gudman
TAKO JE GOVORIO MATIJA – Matija Bećković
TERET ISKUŠENJA – Ana Marija Šua
TI OVDE NE MORAŠ DA ŽIVIŠ – Nataša Radojčić
TRAGEDIJA O HAMLETU, DANSKOM PRINCU – Viljem Šekspir
TRG SLOBODE – Pavao Pavličić
VENERA – SESTRA ZEMLJINA – G. Martinov
VINI PU I MENADŽMENT – Rodžer Alen (knjiga za decu)
ZADAH TELA – Živojin Pavlović
ŽENSKO-MUŠKI RAT – Hana Samson
ŽIVOT SVETOGA SAVE I ŽIVOT SVETOGA SIMEONA – Domentijan
ŽIVOTI KRALJEVA I ARHIEPISKOPA SRPSKIH, SLUŽBE – Danilo Drugi
ĐAVO U TELU – Remon Radige
ĐAVOLI DOLAZE – Miodrag Bulatović
</span

ЗНАЦИ ВРЕМЕНА

 

Постоје знаци времена. Пројављују се у разним сферама живота. Ко гледа не може да не види, бар неке од њих.

Људи не воле промене. Можда тачније, људи се плаше промена. Зато често пристају на лаж, ниподаштавају знаке, избегавају да се замисле… Иако све говори да неће више моћи како се навикло.

Многа дешавања, којима смо данас сведоци, најављивана су знатно раније од умних људи, који су знали да читају знаке свог времена и лекције свог животног искуства. Писао сам овде о Солжењицину – Архипелаг Гулаг, у вези са збивањима у Украјини.

Али верујући људи знају да је о знацима времена доста тога наговештено од самога Творца, преко сачуваних записа у Библији, Курану… Постоји и наука која се тиме бави, есхатологија. Проблем је што постоји много тумача, а мало читача.

Скренућу вам овом приликом пажњу на једног исламског есхатолога, чија су тумачења за нас посебно интересантна, јер упућују на сарадњу православних хришћана и муслимана. Између осталог говори и о томе како је ислам злоупотребљен у прошлости преко Османлијске Турске и како се злоупотребљава данас, опет преко исламских држава и покрета, под скривеним патронатом њихових непријатеља. Занимљиво је и његово тумачење Курана у вези будућности Константинопља, које се веома слаже са оним што се о времену после Општег рата спомиње у Креманском пророчанству.

Реч је о Шејху Имрану Хусеину, чија преведена предавања можете наћи на следећим интернет страницама. Да се ради о истинољубивом истраживачу и човеку широког образовања може се видети и по биографији и по смелости исказа који су често оштро супротстављени институционалним, али и по личном приступу: “Али кад ја дајем своје мишљење, да се нисте усудили прихватити га. Не, ја не желим да прихватате моје мишљење, осим ако и све док нисте увјерени да је исправно. И које се, уз то, неће косити са вашим здравим разумом. Ја то нисам никад радио са својим професором. Правио сам више „проблема“ више него ико. Ја нисам никад прихватао ништа од онога чему ме је подучавао, све док нисам био увјерен да је то исправно.”

Ако је читање сачуваних списа старих хиљадама година теже разумљиво што се знакова времана тиче, па можда и у вези онога претежнијег од времена и током времена накалемљених форми и обреда, дакле суштине, да ли је то разлог да се задовољимо само оним што нам се посредно сервира, кроз тумачења, форме и обреде? Или само изговор да се избегне напор разумевања?

Одговор на ова питања даће свако сам за себе, у времену које непосредно следи, а то је време неприлика и почетка пропасти, не света, него лажи и навика на којима је до сада функционисао. Долази нешто ново, а старо неће отићи без великих ломова, који су најављени, а који ће вероватно кулуминирати и досад највећим ратом. Неприлике су логична последица пропуштаних прилика, а да и неприлика може бити прилика сведочи „Друго откровење“, дато како и стоји, пре времена, дакле на време. Језиком разумљивијим и порукама јаснијим него икада, па коме је до разумевања, не може рећи да није било прилике и времена.

Већи део тих порука, које од 1987. записује Драган Атанацковић Теодор, објављен је у неколико књига крајем прошлог века или миленијума.  Иако су о томе обавештени скоро сви медији, а на разне начине и многи истакнути актери нашег јавног живота, нико није до дана данашњег проговорио о томе. А тиче се не тако малим делом управо и нас Срба и Србије. Познато је да необичности и будалаштине свих фела у овој земљи лако добијају публицитет. А кад је нешто овако необично већ петнаестак година заливено ћутањем као воском, може се предпоставити о чему се ради: о нечему што ремети све постојеће шеме и шаблоне.

Хвала вам на пажњи и сарадњи – СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ !

Напуштамо полако још једну годину, неко пре, неко касније, па да искористим прилику да се захвалим свим посетиоцима, а посебно пријатељима овог блога, који се у њој родио. Желим вам свима да током ових прелазних – празничних дана мало застанете, одморите и посветите себи више времена. Можда и откријете неку књигу која вам баш треба!

Ако сте се искрено замислили и тражите одговоре за оно што не разумете у вама и око вас погледајте мој запис о књизи „Од вишка глава боли“.

Ако волите и чајеве као књиге, ово је право време да себе или некога вам блиског обрадујете поклоном у виду „Чајне књиге“, најквалитетнијим цејлонским чајем у изузетном украсном паковању.

bozic-lowres

Радмило Стојановић : ЧОВЕК И СТВАРНОСТ са гледишта древног Истока

covek0

кликни на књигу за преглед понуде

 

Радмило К. Стојановић (1910 – 2002) је цео свој живот посветио проучавању језика, односа међу језицима и суштини језика. Био је највећи познавалац санскрита код нас, а од осталих језика посебно добро је владао је старогрчким, латинским, немачким и француским језиком, који је све до пензије предавао на Институту за стране језике у Београду. Ту је предавао и санскрит, који је наставио да предаје и после, скоро до самог краја живота, крепко и јасно, иако дубоко у својој деветој деценији.

Истински зналци разликују се управо по томе што су у стању да разаберу суштину из ма колико обимне материје и да је изложе једноставно и кратко. О томе управо сведочи и ова, обимом мала, књижица, која би била бестселер да је истина популарна, као што није. Није на одмет напоменути, како је сам професор говорио, да појам Исток означава цео свет и дух оног времена. Насупрот Западу данас, не само као географском појму, него много више временском, који означава цео свет духовно окренут Западу. Значи у питању је временска деградација духа, која се просторно одвијала и на истоку и на западу, а чије су главне последице губљење у детаљима и површности науштрб целине, неразликовање споредног и суштине…

Како је написано у предговору „опис и суштина стварности, као основа самог језика, у појединостима и целини, онако како су је уочили мислиоци древног Истока, придаје језику значај који има као један од три вида поступака: Мисли, Речи, Дела – који својом исправношћу чине човека човеком. Мисли обликују дух, речи душу а дела биће у целини, чије оличење указује на његову суштини у мери у којој је то телу могуће и својствено.“

У књизи се разматрају ОБЛАСТИ СТВАРНОСТИ, ИСТИНА-НЕИСТИНА, ЖИВОТ, ЉУБАВ, ПРАВДА, СЛОБОДА, ЗНАЊЕ, ВЕРА и ЧОВЕЧАНСТВО. Ко не буде имао прилику да је има у својим рукама може погледати мој чланак који сам јој посветио пре пар година, тамо ће наћи изводе из свих наведених поглавља.

Овај приказ ћу завршити закључним речима Радмила: „Крајње је време да у целокупном размаку постојања човек буде свестан да се родио у телу, у стварности, у изразу неистине – зато што је својевољно напустио ИСТИНУ КОЈА ЈЕ СЛОБОДА НИЧИМ ОГРАНИЧЕНА. Из истог разлога човек мора да да свој пристанак за повратак у ИСТИНУ путем ВЕРЕ У ИСТИНУ.“

Radmilo - Tako je govorio

НОВО у понуди: ПЛАВИ ЧУПЕРАК У ГАРАВОМ СОКАКУ – Мирослав Антић

miroslav01

кликни на књигу за преглед понуде

Пред вама је несумњиво најлепше издање песама нашег легендарног песника Мирослава Мике Антића. Ове године навршило се пола века од првог антологијског издања његове збирке „Плави чуперак“. Ако је још нека од његових каснијих збирки песама оставила тако дубок траг, то је онда „Гарави сокак“. „Плави чуперак у гаравом сокаку“ је пун погодак издавачке куће ЈРЈ, како по садржају, тако и по опреми књиге, што сведочи и чињеница да је ова књига већ раритет, иако је прошло само десетак година од њеног објављивања.

Како сам наслов сугерише у овој књизи су најлепше песме из „Плавог чуперка“ и „Гаравог сокака“, а посебну драж дају разигране илустрације у боји уз сваку песму, дело уметника Миомира Томића. Књига је великог формата, 35 х 25 цм, у тврдом повезу и на луксузном папиру, тако да читаоцу пружа заиста пун доживљај и ужитак.

miroslav4

miroslav5miroslav02

НОВО у понуди: АРХИПЕЛАГ ГУЛАГ – Александар Солжењицин

solzenjicin

Кликни на књигу за детаље

У јеку украјинске кризе интересанто је сетити се шта је још пре неколико деценија о томе писао и говорио Солжењицин. У свом капиталном делу „Архипелаг Гулаг“, писаном 1968, а објављеном 1974. године, које однедавно имам у својој понуди, каже:

„Мени је болно да о томе пишем. У мени се сједињују руско и украјинско – у крви, срцу, у мислима. Велико искуство из логора и дружење са Украјинцима ми је открило колико су они осетљиви и рањиви због тога. Наша генерација не може да избегне плаћање грешака старијих…” „Да ли смо ми велика нација”, наставља Солжењицин, „не треба да доказујемо величином територије, бројем потчињених народа, већ величином поступака”. „И дубином нашег узоравања које ће остати после, али и после тога и оних који неће хтети да буду са нама…”

„Са Украјином ће у будућности бити изузетно болно. Али, треба схватити њихову садашњу „напетост”. Уколико они нису успели током прошлих векова да све схвате, сада је на нама (Русима) да испољимо здрав разум. Морамо да пружимо решење федералистима или сепаратистима – ко кога већ буде убедио. Не треба устукнути, иначе следи безумље и окрутност. Колико год будемо мекши, трпељивији, јаснији данас, толико више има наде за успостављање јединства у будућности“, писао је Александар.

„Нека поживе, нека пробају, а убрзо ће схватити да се проблеми не решавају отцепљењем због тога што у разним деловима Украјине постоји различит однос оних који себе сматрају Украјинцима, Русима или неким другим. Биће много тешкоћа. Можда ће у свакој области морати да се организује плебисцит а потом следи и пажљив однос према свима који ће желети да се – одселе. Није сва Украјина у њеним формалним совјетским границама – Украјина. Неки делови безусловно стреме Русији. А Крим су „приписали” Украјини Хрушчов и његови. А шта је са Карпатском (Червонаја) Русијом? Проверићемо: потребна је праведност према себи, али и колико ће Украјинци бити праведни према карпатским (подкарпатским) Русима…?“

А у свом последњем интервјуу, 2006. године,  Солжењицин је између осталог рекао:

„Све што се догађа у Украјини, почев од погрешно формулисаног питања на референдуму 1991, у мени изазива бол и горчину. Фанатично гушење руског језика (који је не тако давно на попису био признат званично као водећи језик јер га је говорило 60 одсто становништва) сматрам једноставно зверском мером усмереном против културне будућности Украјине.
Огроман простор који никада није био историјски Украјински – Новоросија, Крим и цела Југо-источна област – насилно су „утиснути” у састав садашње државе Украјине и у политику која жарко жели улазак у НАТО“

„Ниједан сусрет Бориса Јељцина са украјинским званичницима није прошао без капитулације и његових уступака, а избацивање Црноморске флоте из Севастопоља (који ни за време Хрушчова није уступљен Украјини) је крајње ниско и представља ругање целокупној историји Русије 19. и 20. века”, рекао је на крају Нобеловац и поручио: „Русија при оваквим условима и догађајима не сме равнодушно да преда многомилионско руско становништво Украјине и одрекне се нашег јединства са њим…!”

Сарадња: СЕДМОРЕЧЈЕ – Школа праисторијске археологије

Од прошле године на другом спрату „Стакленца“ на Тргу Републике заживела је необична продавница и школа под називом „Седморечје“. Реч је о Школи праисторијске археологије која „путем пра-текстова (текстова о праисторији) популарише мезолит и неолит Балкана, повећава познатост и видљивост наших археолошких налазишта и артефаката, указује на значај, важност и квалитет ископина, те сходно томе, смешта Србију на европску и светску археолошку мапу“.

prostor_sedmorecje

Тамара Комазец, која је осмислила овај програм, објашњава и зашто јој је дат овај назив: „На обалама седам балканских река настала је у далекој прошлости развијена цивилизација, способна да чак 5508. године пре н.е. уведе и сопствени календар. Те реке су Дунав, Сава, Драва, Тиса, Тамиш, Морава, Дрина. Ослушкујмо поруке Лепенског Вира, Старчева, Белице, Винче… и поштујмо наше претке, јер од њих и данас, у 21. веку, можемо много да научимо.“

Неоспорно је да и ми који живимо на овим просторима јако мало знамо о овој неолитској цивилизацији, која је претеча свих осталих на подручју Европе. Значи, имамо праве културне бисере расуте по нашој земљи, који су само мањим делом откривени, а још мањим уређени, а који би могли да привуку огроман број посетилаца из целог света. Нажалост, као и у случајевима многих других Богом даних предности које имамо, држава, односно некомпетентни политичари који је воде, нису имали нимало слуха и осећаја да у то улажу.

Тамарин основни циљ је да кроз популаризацију ове тематике, преко курсева у оквиру школе, као и понудом разних едукативних текстова, књига и сувенира са мотивима везаним за праисторију овог подручја, заинтересује што шири круг људи и у земљи и у иностранству. Засада и презентација онога што имамо и знамо, зависи од малог броја ентузијаста, који су и сами разапети између конзервативизма званичне археолошке школе, смелијег истраживачког духа и некритичког сензационалистичког приступа.

vincansko pismo

Кликни на слику за преглед понуде књига

У сваком случају топло препоручујем да бар прегледате сајт СЕДМОРЕЧЈЕ, а онда ћете верујем и сами пожелети да током неке шетње центром Београда посетите њихов изложбени простор, да и уживо погледате неке од необичних сувенира инспирисаних Лепенским Виром и Винчом, или свратите на неко од бесплатних предавања која се организују сваке суботе.

Иначе, преко Седморечја можете набавити и пуно интересантних књига везаних за ову тематику, а већину,  као и пра-текстове, уз које добијате поклон-сувенир, можете наручити и директно на сајту.

НОВО у понуди: РОМАН О БЕОГРАДУ – Жан Кристоф Буисон

beograd0

Кликни на књигу за преглед понуде

Роман о Београду је дело Жана Кристофа Буисона, уредника за културу недељника „Фигаро магазин“. Историчар по образовању и новинар по струци, важи за једног од најбољих познавалаца Србије у Француској.  Као репортер, током деведесетих година прошлог века, објективно је извештавао о догађајима на простору бивше Југославије, а последњих година доста пише о историји и култури српског народа.

Превод књиге на српски објављен је пре две године, а 2010 је изашла у издању познате париске издавачке куће „Роше“. Том приликом Буисон је дао занимљив интервју за „Печат“, чији крај преносим:

Када говори о Београду и када га у књизи описује, Буисон не бежи од Курбизјеове опаске да је то „најружнији град са најлепшим природним положајем“, али исто тако не пропушта да истакне његову драж, шарм и душу, „све оно што се тиче атмосфере, осећања, онога чиме људи зраче, а што би се могло описати као племенитост, лудило, трагедија.“ Осећате – прича он – да тамо људи „носе трагедију свога града који је у 20 векова био порушен до темеља 30 пута и, с друге стране, жеђ за животом, радозналост и потребу зближавања са другима.“ Поверава нам и ово: „Волим Београд зато што у њему има оног што више не постоји у Паризу, у Француској: једноставност у односима, великодушност, приступачност, одсуство зловоље. Када се неком обратите овде, у метроу, он одмах заузме одбрамбени став, док у Београду ако некоме кажете ‘добар дан’ и питате за неко обавештење, може да вам се догоди да завршите у оближњем кафеу или код некога на ракији.“

buison

Жан Кристоф Буисон

На крају разговора, Буисон нам објашњава да „Романом о Београду“ није желео да убеди Србе да је њихова земља добра и да је њихов град леп. Колико год да је имао потребе да, према сопственом казивању, напише књигу за Србе и поручи им како постоје Французи који их воле и покушавају да их разумеју, хтео је да прошири читатељство и да се обрати првенствено Французима који не познају „бели град“, а у намери да их подстакне да га упознају, посете. „Београд има ту врсту магичности као раскрсница цивилизација, вера, царстава“, каже и додаје да се нада да је Французима „макар донекле расветлио тајну“ која око Београда влада.

Издвајам из понуде: ЉУБАВНА писма и поезија

 

Скренућу пажњу на два веома лепа издавачка подухвата, у последњих неколико година, које повезује слична тематика. Један је избор најлеших љубавних писaма који је приредила Јосипа Жерјав, а други необична антологија српске љубавне поезије коју је саставио Милош Јанковић.

Драж прве књиге је што пружа прилику да се кроз љубавна писма завири у интиму многих познатих историјских личности, међу којима су и Цицерон, Наполеон, Гете, Моцарт, Балзак, Иго, Шуман, Дикенс, Ниче, Толстој, Достојевски, Змај, Чехов, Кочић, Ајнштајн, Вук, Дучић…

С друге сtране антологија српске љубавне поезије „365 љубавних“ обухватила је по једну песму од 365 наших песника. На тај начин пружа се прилика да се открију и многи мало познати песници и песме.

ljubavna pisma-crop

кликни на књигу за преглед понуде

antologija0

кликни на књигу за преглед понуде

НОВО у понуди: ОД ВИШКА ГЛАВА БОЛИ – Драган Атанацковић Теодор

egoistika00

Кликни на књигу за преглед понуде

Ова књига свакако није од мило-голицајућих за уши. Није ни лака за читање. Али није ни сувопарна, и врло озбиљне анализе готово редовно су проткане финим хумором. Намењена је онима који стварно имају жељу и вољу да разумеју унутрашње и спољашње стање ствари. Уз напор разумевања иде и изазов (не)признавања много тога што нам се не допада о себи, узроцима својих поступака, мотивима својих разноразних вољења… Ту обично настају куршлуси.

Други, или можда први проблем у читању, с обзиром да се с њим среће већ на насловним  корицама књиге, јесте самоувереност аутора који се сматра оснивачем нове науке и још поврх тога, прве тачне науке о човеку. А на полеђини стоји: „Књига чији садржај, бар у односу на досад постојећа или уобичајена гледишта, представља н е ш т о  н о в о  п о д  с у н ц е м“, што је уједно и наслов предговора.

Ко је тај, ко наступа са позиције онога који зна, а широј јавности је скоро непознат? Још један умишљени тип? Ако додам да је уједно и записивач књига под називом „Друго откровење“, можда ће бити довољно да у себи позитивно одговорите на ово питање и прођете кобојаги незаинтересовано поред ове књиге, као вишка.

Ко ипак призна да му све ово копка радозналост и да је свако пресуђивање и нагађање одговора на постављена питања само на основу гледања корица, преурањено и површно, латиће се читања. То је већ мали искорак из нагађања или пресуђивања на основу (не)допадања, што и јесте суштина антропопсихологије и њена различитост у односу на досадашње такозване друштвене науке.

Претходно Старији уноси Следеће Новији уноси