Откривања: ЗАОВИНСКО ЈЕЗЕРО – бисер Таре

Поделићу са вама један мој путопис од пре пар година, можда неком да идеју где да проведе део одмора овог лета. Ја нажалост нисам био у прилици да од онда опет обиђем овај крај, али се бар надам да у међувремену није ништа покварено, ако већ није боље уређено.

zaov1Кад се почетком 80тих остварило још једно пророчанство Тарабића и Дрина потекла уз Тару, она је и визуелно и туристички добила нови, још лепши лик. На току планинске речице Белог Рзава изграђена је брана и тако је настало Заовинско језеро, названо по истоименом месташцу које је већим делом потопљено. Ниво језера је близу 900м н.в., површина око 4 км2, а обим око 35 км.

Крстарећи Таром лета 2009те по први пут смо се сусрели са Заовинским језером и заљубили се у његове крајолике већ на први поглед. Језеру се прилази путем из Митровца и пошто се изађе из подручја Националног парка Таре после неколико километара избија се на његов северни обод где се пут раздваја налево и надесно.

Насумице смо кренули удесно и тако се упутили ка Заовини западним ободом језера, пролазећи успут поред изворишног дела Белог Рзава. После десетак километара вожње кривудавим, уским путем, кроз прелепу природу, избили смо у Заовине, доста високо изнад језера,  заправо, што смо касније сазнали, у мало насеље које је настало након потапања старе Заовине. Једна продавница, кафана, месна заједница и извиђачки дом, то је мајушни центар овог места. Видимо да мало даље асфалт престаје, па смо сели да попијемо кафицу и да се распитамо о путу даље, јер карта нам показује да можемо окружити цело језеро. Сазнали смо да је то само пар километара недовршеног пута и да се после успона наставља асфалт.

И стварно, кад смо избили на превој, тако је и било, лево је настављао наш пут, а десно насути, ка локалним засеоцима и даље ка Предовом крсту, на западу Таре. Одавде није препоручљиво пробати колима стићи до Предовог Крста, дакле ко воли дугачке планинарске шетње, сигурно је предивна тура, иначе приступ колима постоји од Перућаћког језера. Са овог места поглед пуца на више страна, источно ка језеру, западно ка висовима Предовог крста, а југозападно се назире узводни ток Дрине ка правцу Вишеграда.

Спуштајући се са овог превоја, пролази се кроз засеок Мандића, место које смо изабрали за нашу базу две године касније. Само километар – два ниже силази се на најужнији део језера, заправо пут прелази преко саме бране. Изузимајући неуређену «плажу» која се налази уз саму брану и несређен камп простор где му место није, ово је без сумње једно од најлепших места у Србији. Непосредно уз брану на низводним стрмим и дивљим остењацима са западне стране уздижу се оморике, које је Панчић управо на овом простору запазио и описивао, са источне стране се пружају прелепи питоми пропланци засеока Спајићи, а између лежи још једно, знатно мање, акумулационо језерце, по њима названо. Узводно је исто предиван поглед на Заовинско језеро.

zaov3zaov4

Локални предузетник, који је закупио некад задружну продавницу на стотинак метара пошто се пређе брана, добро се досетио (али зар је могуће да већ четврт века није ничега било!?) и управо направио једну омању, покривену дрвену терасу уз њу, па је сада, ето, то једино место где се на Заовинском језеру може сести и нешто појести, рецимо пастрмке из оближњег рибњака, или пасуљ са ребарцима, или гулаш, што је најчешће и једино у понуди. Али и да се не може ишта појести, то је царско место, са најлепшим погледима на обе стране.

Више

НОВО у понуди: СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО – Веселин Џелетовић

srpskosrce0

кликни на књигу за преглед понуде

Роман по истинитом догађају, који се мора прочитати. О томе писац каже:

„Као и поема, роман говори о Немцу који носи срце Србина са Косова и Метохије. Суочен са тешком болешћу и немогућношћу да редовним путем добије срце, на Савет Координатора Евроатланта, Јохан одлучује да купи срце на црном тржишту. Објашњено му је да постоје људи који због материјалне користи, углавном да би егзистенцијално спасли породицу, продају своје органе. Његова прича изазвала је толики бол у мени да сам поему од пет страна написао за само два сата. То се догодило 2006. А када сам 2007. године сазнао да је Немац усвојио дете човека чије срце носи додао сам две строфе.   Многи који су прочитали поему натерали су ме да ове горке стихове преточим у роман…

…Међу тим часним старинама на гробљу приметио сам човека који својим оделом и понашањем није припадао времену и простору у коме смо се налазили и који са неком аристократском дистанцом  посматра шта се дешава. Оно што ме је запањило било је дете мог пријатеља које му је стајало обгрљено око ногу.  На питање које сам поставио старцу, ко је тај човек, добио сам запањујући одговор: “Нећеш ми веровати човек је дошао и рекао да носи срце нашег Јована. Молим те, ти си писац и новинар, види о чему се ради. Милан га упорно зове „тата“.

Тада сам чуо ову стравичну причу на основу које сам написао поему и роман.

Немац ми је у жељи да усвоји дете , испричао све податке које је о Јовану добио од БНД (Немачка обавештајна служба). Целу причу су они сазнали захваљујући томе што је у том  приватном затвору у Албанији био заточен и један Руговин човек.

Стражар који га је познавао пренео је његовој породици информацију о томе где се налазио , као и то да је са њим био и Јован. Много Шиптара, који су  били против терориста завршило је као жртва трговине органима. Преко 300 Срба одведено је у Албанију и држани су у приватним кућама до момента када су одвођени на обалу Јадрана. Тамо су черечени делови тела и у специјалним хладњачама превожени глисерима до Италије у места где су рађене операције.

Од пара зарађених на трговини органима,  дрогом и цигаретама финансирала се УЧК-терористичка организација чији су људи данас на челу ове наказне творевине зване Косово. Немојмо никад заборавити да су ова зверства почињена у време мира, пред очима међународне заједнице која је тамо дошла да успостави ред и закон. Они су дозволили отворен лов на Србе, који нажалост траје и данас.“

НОВО у понуди: УСПОН БЕОГРАДА – Миливоје М. Костић

usponbg0

Кликни на књигу за преглед понуде

Прошло је 20 година од објављивања ове изузетно значајне књиге која обрађује период друге половине ХIX века и првих деценија ХХвека. Њен значај је најпре у парадоксалној чињеници да је то прва објављена збирка економско-историјске грађе о српској привреди тог периода. Како је одлично запажено у предговору књиге „… на овим просторима, предоминација политичке историје није дозвољавала пре свега због своје конфликтности, да се објективно вреднује учинак економске елите у националној историји, чиме је овима нанета велика неправда и створен тешко надокнадив фалсификат и вакум у историјској свести генерација модернијег доба“.

Протеклих 20 година, иако ослобођених „комунистичке“ цензуре, нажалост није помогло да се отргнемо од примитивне политизације и окренемо здравом економском утемељивању домаће привреде. Зато смо сведоци највећег суноврата наше привреде и дирекног угрожавања сопственог опстанка. У тим околностима, изузетно је важно упознати се са из сећања отргнутим временом постављања првих темеља и успона наше привреде.

Миливоје М. Костић (1874-1960), чији је рукопис искоришћен за грађу ове књиге, био је и сам један од предузетника и привредника из тог периода и непосредно је познавао већину личности о којима је оставио записе, а са многима се и дружио и сарађивао. То даје посебну драж и аутентичност овој књизи, у којој су представљени живот и рад 52 београдска привредника, предузетника, трговаца и банкара, од укупно 269, обухваћених Костићевим рукописом, сачуваним у Историјском архиву Београда.

milivojekostic

кликни на слику за биографију

Међу привредном елитом Београда у овом периоду, осим Срба који су се доселили из разних крајева тадашње српске државе, Турске и Аустро-Угарске, био је и велики број Цинцара, Грка, Чеха и других странаца. Ево само неколико познатијих личности који су ушли у одабир за ову књигу : Светислав Цвијановић, Лука Ћеловић, Игњат Бајлони и синови, браћа Крсмановић, Ристо Паранос, браћа Барловац, Ђорђе Вајферт, Влада Митић, Тома Леко…

Препоручујем: ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ

2otkrovenje0

кликни на слику за преглед понуде

 

Прва објављена књига из обиља текстова, који чине ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ, „најнеобичније књиге писане у овом времену и на овом, српском језику. Које откривају шта је шта. Шта је бивало. Шта бива. И шта ће бити. Ускоро и у далекој будућности. У Србији. И у целом свету.“

Текстове које чине ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ од 1987. године записује Драган Атанацковић Теодор. По речима самог записивача ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ „није никаква езотерична, још мање белетристичка, филозофска и слична литература, него директан, и у самој библији најављен, наставак тзв. библијских порука и, у извесној мери, наставак и појашњење онога што је добило име креманско пророчанство.“

Једно је извесно, ова књига никога није оставила равнодушним. Ко тражи истину, овде ће наћи оно недоречено, чист и челичан наставак нити коју су сви прекидали, или је завлачили у форме, схеме, допадљивости… Ко се ње ухвати, ето му помоћи и путоказа:

„Збогом децо! – говорим људском нараштају. И додајем: Здраво младићи и девојке, ви који ћете први и последњи, носећи име човека, схватити шта беше од постања. После вас су анђели, и ви ћете у анђеле, па ма ко анђели били, и ма ко ви да сте, и ма ко ја да сам, кога изружисте, што знајући, што не знајући; али се уствари, себи наругасте, као што је и требало. Јер шта беше за дивљење, шта јесте и шта ће бити? Одрађујте посао, јер радићете и нехотице, као што сте и радили.  Ј е д а н  је посао вредан, посао разумевања. Чините га и ногама и рукама и очима и свиме што је на вама, у вама и око вас, а највише мишљу. Јер мисао одвезује. Све друго везује и продужава вам бивање, које јесте мука. Брзо ће нога претрчати, брзо ће рука дохватити, још брже око видети. Али шта је брже од мисли? Само једно. И то ћете упознати.“ (Реч Господа којег назвасте: нико, XXVII)

 

НОВО у сарадњи: ЧАЈНЕ КЊИГЕ

tb1-1

teabookfinal 1-2

 

 

 

 

 

 

У сарадњи са власницом Е-радње WELLIXIR представљамо вам ЧАЈНЕ КЊИГЕ – TEA BOOKS, заправо врхунске цејлонске чајеве упаковане у прелепо дизајниране лименке у виду књига. Ако волите добар чај уз добру књигу и уједно трајан украс на вашој полици, ето лепе комбинације. А може бити и сјајан поклон драгој особи.

Кликом на ове књиге можете прегледати комплетну понуду у  Е-радњи, преко које можете и обавити куповину. Пријатељима блога нудим промотивни попуст и могућност куповине у динарима. Контактирајте ме путем мејла или мобилног.  Слање је БЕСПЛАТНО!

 

love story Ilove story I-1

 

 

 

 

 

 

Препоручујем: Забрањена историја Срба – Милош С. Милојевић

Када сам први пут сазнао за Милоша С. Милојевића имао сам округло педесет година. С обзиром на своје образовање и да сам од младости пуно читао и истраживао знатно шире од оног што нам је сервирано и бивало на дохват руке, био сам запањен да је требало толико година да прође до тог мог „открића“. То само сведочи колико је дело овог нашег научника било скривано од јавности, не само у послератном периоду, него током целог 20.века.

Милош С.Милојевић је живео у другој половини 19. века и бавио се упоредо историјом, правом, лингвистиком (говорио је 17 језика!), етнологијом, антропологијом и књижевношћу. Требало је да прође више од једног века да би се пре десетак година појавило прво фототипско издање једног малог дела његове Историје Срба, која је иначе имmilos_milojevicала 4000 страна. Поред тога Милош Милојевић је оставио тротомну књигу «Обичаји укупног народа српског», „Путопис дела Праве (Старе) Србије“. и још пуно изузетно вредних рукописа, од којих већина није сачувана.

Препоручујем вам да прочитате један од првих и ретких чланака које сам имао прилике да нађем о њему: „Тајна и забрана звана Милош С. Милојевић“, као и запис о њему заведен под „Великане“ у оквиру Српског блага на друштвеној мрежи Срба и пријатеља Срба. То ће вам разјаснити зашто је он за све режиме, укључујући и српске културно-научне елите био и остао табу тема. И зашто му је место међу великанима српске науке, без обзира на нека и објективна оспоравања.

Књига која је пред вама, издата под насловом „Забрањена историја Срба“, заправо је најновије фототипско издање његовог дела „Одломци историје Срба и српских – југославенских земаља у Аустрији и Турској“ објављеног 1872. године.

Сарадња

rukovanje

Као и сваки блог тако и овај има смисла само ако заживи, односно ако буде праћен. Мера тога је ваше интересовање, како за књиге које се налазе у мојој Понуди, тако и кроз разне видове интеракције.

Зато вас позивам на разне видове сарадње. Пријатељи блога, који се пријаве да га прате имаће попуст од 5-10% за све директне наруџбине. Такође, моћи ће да ми поашаљу упит за неку књигу коју траже, а ја ћу се потрудити да им је у што краћем року пронађем и понудим.

Пријатељима блога, који такође имају неке интереснатне књиге у својој библиотеци, а вољни су да их понуде, нудим могућност да своју понуду представе у посебној секцији блога. Предлажем да то ураде на исти начин као и ја давањем линка за приступ њиховим листинзима на Купинду. Наравно, можете дати и ваше предлоге.

Уколико и сами имате блог или сајт са концепцијом и тематиком коју лично и сам сматрам да је корисна и интересантна, а ви делите сличан став о мом блогу, јавите се да се договоримо да се путем банера или на неки други начин међусобно повежемо и тако проширимо круг посетилаца.

Захваљујем свима који на неки од ових начина, или препорукама својим познаницима, помогну да овај блог заживи.

 

Препоручујем: КОСМО-ПСИХО-ЛОГОС – Георгиј Гачев

kosmo-psiho-logos

кликни на књигу за преглед понуде

Под насловом „Последњи од мудрих“ испраћен је Георгиј Гачев (1929-2008) на страницама „Гласа Русије“. Заиста се може рећи да је Георгиј Гачев, био један од ретких преосталих мислилаца, који је спајао научни приступ и велику ерудицију филозофа, антрополога и културолога, са слободом писца, врсног познаваоца књижевности и уметности, и што је можда најважније, са великим даром осећаја за природу и живо.

Бугарин, који је рођен и живео у Русији, осећајући се као Рус изнео је низ занимљивих идеја о типовима размишљања Руса у односу на Европљане. Носећи у себи гене Балканца, изврсно је разумео и наше поднебље: „ту се увлаче северњаци-континенталци да присвоје и завладају, па онда потпаљују осетљиви понос малих народа, убризгавајући им идеју величине“.

Књига пред вама је на неки начин екстрат његовог 30-годишњег рада, који је резултирао у 17 томова националних слика света. Пишући о њеном настанку Гочев је у предговору 1989. године записао: „Прва књига Националне слике света је изашла и моментално нестала (па забрањена је то тема: можда ја потхрањујем национализам?!). Када ћу ја уопште издати целу ту вишетомну серију?… Ето зашто сматрам да има смисла написати књигу у којој бих могао изнети објашњење сопственог метода, представити различите аспекте проблема и дати сажет опис неких националних модела поимања света, својеврсни „дајџест“. То је смисао ове књиге. Она је заправо калеидоскоп, „Нојев квочег“ – помало од сваког света, понеки залогај од сваке теме и метода. Мој главни појам је Космо-Психо-Логос, што значи: тип локалне природе, човеков карактер и национални ум у односу узајамне подударности и комплементарности. Рад и култура током историје допуњавају оно што Природа није дала. КОСМОСОФИЈА – тако бих ја назвао свој приступ.“gacev

Ево неких најинтересантнијих поглавља из садржаја: Националне слике света, Земљорадња као поглед на свет, Језик као глас националне природе, Космос Достојевског, Слике Индије (хеленска, руска, француска, немачка), Космос ислама, Руски Eрос…

Свој предговор овој књизи Гачев овако завршава: „ Последњих година добио сам могућност да отпутујем у неке од земаља чије сам националне слике описивао. Наравно да сам из њих понео масу утисака и гомилу нових чињеница, али основни концепти до којих сам дошао дедукцијом маште у Еросу наслућивања потврђени су. Национални калеидоскоп (радни наслов књиге) – то је, наравно, забавно, весело, али ипак, главни задатак у истраживању мноштва слика света, различитих варијанти поимања света састоји се у следећем: домоћи се Једног (у свој раскоши и богатству његове шароликости), увидети Апсолут.“

Откривања: ВИТАМИН Ц

Као што сам најавио, осим откривања књига преко моје понуде, од чега бих и ја да имам користи,  намеравам да повремено поделим са вама и понека корисна сазнања до којих сам дошао трагајући за одговорима на разна егзистенцијална питања. И да вас упутим на изворе преко којих ћете и сами моћи да се детаљније упознате са оним што вас заинтересује. Започињем причом о витамину Ц.

Пре нешто више од две године, суочен са обољевањем од рака у мојој ужој породици почео сам да се више бавим размишљањем и читањем на ову тему. Званична медицина обично упућује на хемиотерапију и/или оперативно одстрањење тумора кад је то могуће. Упоредо све више се пробијају у јавност алтернативни приступи лечењу рака и критике на рачун метода званичне медицине. Али ову неусаглашеност користе и многи шарлатани, што доприноси да човек лако западне у конфузију.

 Знам да су оболели често у великој недоумици како да се лече и да углавном ипак превагне ослањање на методе званичне медицине. Међутим неретко то кошта јако пуно и није доступно свакоме. Видевши како се тешко подноси хемиотерапија, као и њене последице, лично никад то не бих прихватио. Но, свако мора одлучити сам за себе, а да би одлучио ако се нађе у таквој ситуацији добро је да и сам буде информисан на прави начин.

Тако сам у то време открио један врло интересантан рад на овом проблему. Реч је о једном лаику – инжењеру по струци, који се суочивши се сам са раком простате дао у студиозно изучавање лечења рака, посебно метода базираних на исхрани. Комбинујући и примењујући на себи сазнања до којих је дошао, напиасо је неку врсту оригиналне компилације под називом:   «Рак је излечив – Уништити ћелије рака простате применом научне методе системског инжењеринга».

 Осим корисности за оболеле, информације које се овде могу наћи корисне су и ради превентиве, односно личног образовања у вези исхране, што је углавном на врло ниском нивоу. И понајвише, с обзиром да је реч о студиозном приступу, једног у својој бити правог научника, овде је учињен велики посао у издвајању жита од кукоља, односно пружена велика помоћ да се избегне већ спомињана конфузија. Ко хоће да се упозна са комплетним текстом препоручујем да погледа сајт инж. Радослава Радојевића: Победимо рак

И сам сам почео да превентивно свакодневно користим веће дозе витамина Ц, уверио се у корисност, а успут наставио да читам на ту тему. Тако сам открио позадину свих махинација којима је годинама системски омаловажавано и маргинализовано откриће др. Лајнус Полинга о лековитости витамина Ц и потреби људског организма за већим количинама овог витамина, објављено још давне 1970. године. Полинг је иначе био хемичар, који је претходно добио 2 Нобелове награде, али је својих последњих 25 година провео бавећи се претежно изучавањем витамина Ц и његових ефеката на човеков организам. Почевши од откривања благотворног деловања витамина Ц на лечење и превенцију од разних прехлада и грипова, Полинг је утврдио и значајну лековиту делотворност витамина Ц у превенцији и лечењу канцерогених и кардиоваскуларних обољења.

Почетком прошле године објавио сам један чланак на сајту Сабора Срба и пријатеља Срба у коме сам детаљно изнео своја сазнања, како о практичном начину припреме витамина Ц за нешкодљиво уношење у организам у већим дозама, тако и о позадини оспоравања споменутих открића. Чланку сам дао назив „Прогон витамина Ц као помагача опстанка„, па ако вас занима прочитајте и размислите о свему.

НОВО у понуди: ЉЕТОПИС СКД „Просвјета“ – други свезак (1997)

ljetopis-2-0

 

Други свезак ЉЕТОПИСА у издању Српског културног друштва „Просвјета“ , посвећен је Љубомиру Мицићу, српском песнику, прозном писцу, књижевном критичару, глумцу и оснивачу српског авангардног покрета зенитизам. Необичан, аутентичан и заиста авангардан, Мицић је и те како актуелан и за наше доба, што се најбоље може видети из његовог текста из 1925. године под називом „Хвала ти Србијо лепа“.

Од бројних наслова са тематикама из књижевности, историје и филозофије издвајам: Драго Роксандић – ВЈЕРСКЕ ПОДЕЛЕ И (НЕ)СНОШЉИВОСТИ У ВОЈНОЈ КРАЈИНИ, Ј. Стерија Поповић: ПАВЛЕ СОЛАРИЋ (и избор Павлових песама са родословом), Миодраг Линга – ВЛАДА МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА 1935-1936 И СРБИ У ХРВАТСКОЈ, Видосава Голубовић – ИЗ ПРЕПИСКЕ ОКО ЧАСОПИСА ЗЕНИТ И ЧЕШКЕ АВАНГАРДНЕ СКУПИНЕ DEVETSIL, Јован Мирић – ЧИШЋЕЊЕ ЛОГОСА ИЛИ КОЈИМ ЈЕЗИКОМ ГОВОРИМО… Такође можете наћи и савремену поезију Милоша Кордића, Ђорђа Нешића, Лидије Вукчевић…

 

Претходно Старији уноси Следеће Новији уноси