НОВО у понуди: РОМАН О БЕОГРАДУ – Жан Кристоф Буисон

Кликни на књигу за преглед понуде

Роман о Београду је дело Жана Кристофа Буисона, уредника за културу недељника „Фигаро магазин“. Историчар по образовању и новинар по струци, важи за једног од најбољих познавалаца Србије у Француској.  Као репортер, током деведесетих година прошлог века, објективно је извештавао о догађајима на простору бивше Југославије, а последњих година доста пише о историји и култури српског народа.

Превод књиге на српски објављен је пре две године, а 2010 је изашла у издању познате париске издавачке куће „Роше“. Том приликом Буисон је дао занимљив интервју за „Печат“, чији крај преносим:

Када говори о Београду и када га у књизи описује, Буисон не бежи од Курбизјеове опаске да је то „најружнији град са најлепшим природним положајем“, али исто тако не пропушта да истакне његову драж, шарм и душу, „све оно што се тиче атмосфере, осећања, онога чиме људи зраче, а што би се могло описати као племенитост, лудило, трагедија.“ Осећате – прича он – да тамо људи „носе трагедију свога града који је у 20 векова био порушен до темеља 30 пута и, с друге стране, жеђ за животом, радозналост и потребу зближавања са другима.“ Поверава нам и ово: „Волим Београд зато што у њему има оног што више не постоји у Паризу, у Француској: једноставност у односима, великодушност, приступачност, одсуство зловоље. Када се неком обратите овде, у метроу, он одмах заузме одбрамбени став, док у Београду ако некоме кажете ‘добар дан’ и питате за неко обавештење, може да вам се догоди да завршите у оближњем кафеу или код некога на ракији.“

Жан Кристоф Буисон

На крају разговора, Буисон нам објашњава да „Романом о Београду“ није желео да убеди Србе да је њихова земља добра и да је њихов град леп. Колико год да је имао потребе да, према сопственом казивању, напише књигу за Србе и поручи им како постоје Французи који их воле и покушавају да их разумеју, хтео је да прошири читатељство и да се обрати првенствено Французима који не познају „бели град“, а у намери да их подстакне да га упознају, посете. „Београд има ту врсту магичности као раскрсница цивилизација, вера, царстава“, каже и додаје да се нада да је Французима „макар донекле расветлио тајну“ која око Београда влада.

НОВО у понуди: УСПОН БЕОГРАДА – Миливоје М. Костић

Кликни на књигу за преглед понуде

Прошло је 20 година од објављивања ове изузетно значајне књиге која обрађује период друге половине ХIX века и првих деценија ХХвека. Њен значај је најпре у парадоксалној чињеници да је то прва објављена збирка економско-историјске грађе о српској привреди тог периода. Како је одлично запажено у предговору књиге „… на овим просторима, предоминација политичке историје није дозвољавала пре свега због своје конфликтности, да се објективно вреднује учинак економске елите у националној историји, чиме је овима нанета велика неправда и створен тешко надокнадив фалсификат и вакум у историјској свести генерација модернијег доба“.

Протеклих 20 година, иако ослобођених „комунистичке“ цензуре, нажалост није помогло да се отргнемо од примитивне политизације и окренемо здравом економском утемељивању домаће привреде. Зато смо сведоци највећег суноврата наше привреде и дирекног угрожавања сопственог опстанка. У тим околностима, изузетно је важно упознати се са из сећања отргнутим временом постављања првих темеља и успона наше привреде.

Миливоје М. Костић (1874-1960), чији је рукопис искоришћен за грађу ове књиге, био је и сам један од предузетника и привредника из тог периода и непосредно је познавао већину личности о којима је оставио записе, а са многима се и дружио и сарађивао. То даје посебну драж и аутентичност овој књизи, у којој су представљени живот и рад 52 београдска привредника, предузетника, трговаца и банкара, од укупно 269, обухваћених Костићевим рукописом, сачуваним у Историјском архиву Београда.

кликни на слику за биографију

Међу привредном елитом Београда у овом периоду, осим Срба који су се доселили из разних крајева тадашње српске државе, Турске и Аустро-Угарске, био је и велики број Цинцара, Грка, Чеха и других странаца. Ево само неколико познатијих личности који су ушли у одабир за ову књигу : Светислав Цвијановић, Лука Ћеловић, Игњат Бајлони и синови, браћа Крсмановић, Ристо Паранос, браћа Барловац, Ђорђе Вајферт, Влада Митић, Тома Леко…