20 година од првог објављивања ДРУГОГ ОТКРОВЕЊА

 Овог месеца навршило се 20 година од првог издања прве књиге Другог откровења. Доста година је већ прошло и од када сам је први пут имао у рукама. И за сво ово време небројено пута сам се питао како је остала скрајнута, без скоро иједне јавне реакције… Јер ако је само до стила и језика, зар се може наћи нешто слично у нашој књижевности? Ако је до мисли и закључака, зар је било већег изазова за филозофе, психологе,  или теологе? Ако је до најава и тврдњи, има ли бољег материјала за љубопитљиве, или бар сензацијама склоне новинаре? Али оста мук. Сујета? Неверица? Страх? Или је заиста тако низак степен вољности да се преиспитају навике, омиљене представе, да се искрено запита око толико тога што се тако олако подразумева?

По речима самог записивача Друго откровење „није никаква езотерична, још мање белетристичка, филозофска и слична литература, него директан, и у самој библији најављен, наставак тзв. библијских порука и, у извесној мери, наставак и појашњење онога што је добило име креманско пророчанство… то су најнеобичније књиге писане у овом времену и на овом, српском језику. Које откривају шта је шта. Шта је бивало. Шта бива. И шта ће бити. Ускоро и у далекој будућности. У Србији. И у целом свету.“

Схватам да није лако поверовати да су у овим књигама записане речи Творца, али није лако ни поверовати да је то све говор човека, јер, како је у предговору написао издавач: „Познаје се то по унутрашњој снази говора који као да допире кроз хук бесконачности“.  Само та дилема довољан је подстицај да се над записаним поштено замисли.

 Записани текстови датирају почев од 1987. године, а делом су упућени и баш нама, Србима, који смо управо ових последњих тридесетак година лутали од немила до недрага, без јасне визије и правца, потребити више него икада кормилара. Пуно тога нам је у овим текстовима предочено, али као да и није, јер смо срљали из грешке у грешку све уздајући се у своју памет, или тачније своја допадања и наседајући једним те истим преварантима и демагозима. Иако оно записано, што се односи на усмеравања везана за успостављање стручне и функционалне власти, јесте споредно у склопу целине порука, оно је итекако битно за друштво у  коме је угрожена елементарна егзистенција све већег броја људи. Али, ето и за оно, што људи признају да им је најбитније, није било слуха. Бар до сада.

 Записивач текстова Другог откровења, Драган Атанацковић Теодор, свакако је више него интересантна и сасвим необична личност. Понешто о себи је записао у предговору првог издања. Тренутно је ангажован као генерални координатор Асоцијације „Реструктура“, на чијем сајту скоро свакодневно објављује чланке, које такође скоро нико од информативних и друштвених сајтова не преузима. Али њега кулирање јавности, како у односу на записе Другог откровења, тако и у односу на решења која преко Асоцијације  „Реструктура“ нуди, а која се тичу претежно онога преко потребног за елементарни опстанак, уопште не занима. Зна шта му је посао и стрпљиво га одрађује.  Ко би међу нама могао то на овај начин чинити, ево већ скоро 30 година?:

 „Зато је сведок већ рекао и записао: ‘Нижем речи, чиним немило’. И посведочио вам да се не радује што је удостојен знањем, него га прима, носи и преноси због радости која не сахне, коју је упознао и која је у њему и кад је на дну пакленом, као што је и бивао, м о ј е  вршећи, и вршиће док  с в е  не изврши.“

 Поједини записи из Другог откровења прилично јасно одсликавају данашње стање код нас и у свету. Неки имају и форму пророчанства, у вези чега се опет, на другом месту опомиње:  „Али гле: шта је пророчанство и зар није ништавно и кад је тачно: не остварује ли се, не укида ли се, шта од њега имате?  Мало утехе, ако верујете, мало прилике да се упитате и научите, ништа више. Али ко се теши од неверних и ко се пита и учи задивљен остваривањем као циркусом?“

 Можда у неком преломном тренутку, када се то препозна и када се неки од актера препознају, нешто од записаног одигра кључну улогу. А можда се прилика и не искористи. Јер сходно претходно цитираном, ко одређује, може и да промени. Бар начин на који ће се нешто спровести, али не и оно што је суштина замишљеног. А то је окончавање владавине лажи и лицемерја,  успон „крцатих знањем и умећем“ , а потом и улазак „у највећу заблуду, али најплодотворнију: у каменост и нелагање.“ …

 Ето прилике, већ подуже траје, да се скоро све разуме и да се мимоиђе лудост, ко би и више од мрвице, јер мрвицом се назива оно што већини треба и што ће добити, кад затражи: упошљавање и услове за пристојан живот. Када ће и шта ће ко од прилике узети, одговор је већ дат, а прво „тврдо време“ све је ближе:

 „Ко колико прима, онолико и добија. Ко мисли да је ово књижевност, ето му књижевности. Ко мисли да је мудровање, ето му мудровања. Ко мисли да је лудовање, ето му лудовања. Ко мисли да је игра, ето му игре. А има ли кога да прими цео дар, а не само споредно? И зар ћу таквог назвати неразумним и мртвим? Као нектар ћете пити ове речи, кад наступе тврда времена. А трипут ће наступити: ускоро, уочи последњег рата, и пред сам крај свега, дакле: ничега.“

 Иначе досада су објављене следеће књиге Другог откровења:

– Прва, означена јединицом (1996), која садржи заправо три: „Недавидови псалми“, „Реч Господа којег назвасе: нико“ и „Извршење“ (у оквиру које се налази и „Новогодишња порука Србима – пророчанство Оног који зна“, као и „Тридесет порука Србима поводом прве године Другог откровења“).

– Добра вест: милост и опомена (1998)

– Прво писмо (1999)

– Коначна реч Бесконачног (2000)

– Од вишка глава боли (2002), која је заправо ауторски увод у антропопсихоилогију, и као таква се разликује од претходно објављених, у којима је писац превасходно записивач. Али он и ову сматра саставним делом Другог откровења јер је и њу омогућио Онај, коме је у посвети написао: „свом пријатељу и учитељу Богу“.

НОВО у понуди: СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО – Веселин Џелетовић

кликни на књигу за преглед понуде

Роман по истинитом догађају, који се мора прочитати. О томе писац каже:

„Као и поема, роман говори о Немцу који носи срце Србина са Косова и Метохије. Суочен са тешком болешћу и немогућношћу да редовним путем добије срце, на Савет Координатора Евроатланта, Јохан одлучује да купи срце на црном тржишту. Објашњено му је да постоје људи који због материјалне користи, углавном да би егзистенцијално спасли породицу, продају своје органе. Његова прича изазвала је толики бол у мени да сам поему од пет страна написао за само два сата. То се догодило 2006. А када сам 2007. године сазнао да је Немац усвојио дете човека чије срце носи додао сам две строфе.   Многи који су прочитали поему натерали су ме да ове горке стихове преточим у роман…

…Међу тим часним старинама на гробљу приметио сам човека који својим оделом и понашањем није припадао времену и простору у коме смо се налазили и који са неком аристократском дистанцом  посматра шта се дешава. Оно што ме је запањило било је дете мог пријатеља које му је стајало обгрљено око ногу.  На питање које сам поставио старцу, ко је тај човек, добио сам запањујући одговор: “Нећеш ми веровати човек је дошао и рекао да носи срце нашег Јована. Молим те, ти си писац и новинар, види о чему се ради. Милан га упорно зове „тата“.

Тада сам чуо ову стравичну причу на основу које сам написао поему и роман.

Немац ми је у жељи да усвоји дете , испричао све податке које је о Јовану добио од БНД (Немачка обавештајна служба). Целу причу су они сазнали захваљујући томе што је у том  приватном затвору у Албанији био заточен и један Руговин човек.

Стражар који га је познавао пренео је његовој породици информацију о томе где се налазио , као и то да је са њим био и Јован. Много Шиптара, који су  били против терориста завршило је као жртва трговине органима. Преко 300 Срба одведено је у Албанију и држани су у приватним кућама до момента када су одвођени на обалу Јадрана. Тамо су черечени делови тела и у специјалним хладњачама превожени глисерима до Италије у места где су рађене операције.

Од пара зарађених на трговини органима,  дрогом и цигаретама финансирала се УЧК-терористичка организација чији су људи данас на челу ове наказне творевине зване Косово. Немојмо никад заборавити да су ова зверства почињена у време мира, пред очима међународне заједнице која је тамо дошла да успостави ред и закон. Они су дозволили отворен лов на Србе, који нажалост траје и данас.“

Препоручујем: Забрањена историја Срба – Милош С. Милојевић

купите директно – цена 500 дин

Када сам први пут сазнао за Милоша С. Милојевића имао сам округло педесет година. С обзиром на своје образовање и да сам од младости пуно читао и истраживао знатно шире од оног што нам је сервирано и бивало на дохват руке, био сам запањен да је требало толико година да прође до тог мог „открића“. То само сведочи колико је дело овог нашег научника било скривано од јавности, не само у послератном периоду, него током целог 20.века.

Милош С.Милојевић је живео у другој половини 19. века и бавио се упоредо историјом, правом, лингвистиком (говорио је 17 језика!), етнологијом, антропологијом и књижевношћу. Требало је да прође више од једног века да би се пре десетак година појавило прво фототипско издање једног малог дела његове Историје Срба, која је иначе имала 4000 страна. Поред тога Милош Милојевић је оставио тротомну књигу «Обичаји укупног народа српског», „Путопис дела Праве (Старе) Србије“. и још пуно изузетно вредних рукописа, од којих већина није сачувана.

Препоручујем вам да прочитате један од првих и ретких чланака које сам имао прилике да нађем о њему: „Тајна и забрана звана Милош С. Милојевић“, као и запис о њему заведен под „Великане“ у оквиру Српског блага на друштвеној мрежи Срба и пријатеља Срба. То ће вам разјаснити зашто је он за све режиме, укључујући и српске културно-научне елите био и остао табу тема. И зашто му је место међу великанима српске науке, без обзира на нека и објективна оспоравања.

Књига која је пред вама, издата под насловом „Забрањена историја Срба“, заправо је најновије фототипско издање његовог дела „Одломци историје Срба и српских – југославенских земаља у Аустрији и Турској“ објављеног 1872. године.

Добродошли !

Овај блог намењен је свима који воле и траже добре књиге. Овде ћете наћи књиге које вам ја могу понудити, као и путоказ за даље тражење.

Сигуран сам да ће се ту наћи понешто интересантно за свакога, можда баш књига коју тражите, или ћете открити неку која као да је чекала на вас.

Кад ми време дозволи представићу понеку од књига из актуелне понуде коју посебно препоручујем. Или вас упутити на неку коју тренутно немам у понуди, а вреди је прочитати.

Можда још понешто поделим овде, неко моје раније писаније, нешто корисно из књига и живота научено, неки актуелни чланак или сазнање…

Срдачан поздрав свима и слободно ме контактирајте око свега што вас занима.