20 година од првог објављивања ДРУГОГ ОТКРОВЕЊА

 Овог месеца навршило се 20 година од првог издања прве књиге Другог откровења. Доста година је већ прошло и од када сам је први пут имао у рукама. И за сво ово време небројено пута сам се питао како је остала скрајнута, без скоро иједне јавне реакције… Јер ако је само до стила и језика, зар се може наћи нешто слично у нашој књижевности? Ако је до мисли и закључака, зар је било већег изазова за филозофе, психологе,  или теологе? Ако је до најава и тврдњи, има ли бољег материјала за љубопитљиве, или бар сензацијама склоне новинаре? Али оста мук. Сујета? Неверица? Страх? Или је заиста тако низак степен вољности да се преиспитају навике, омиљене представе, да се искрено запита око толико тога што се тако олако подразумева?

По речима самог записивача Друго откровење „није никаква езотерична, још мање белетристичка, филозофска и слична литература, него директан, и у самој библији најављен, наставак тзв. библијских порука и, у извесној мери, наставак и појашњење онога што је добило име креманско пророчанство… то су најнеобичније књиге писане у овом времену и на овом, српском језику. Које откривају шта је шта. Шта је бивало. Шта бива. И шта ће бити. Ускоро и у далекој будућности. У Србији. И у целом свету.“

Схватам да није лако поверовати да су у овим књигама записане речи Творца, али није лако ни поверовати да је то све говор човека, јер, како је у предговору написао издавач: „Познаје се то по унутрашњој снази говора који као да допире кроз хук бесконачности“.  Само та дилема довољан је подстицај да се над записаним поштено замисли.

 Записани текстови датирају почев од 1987. године, а делом су упућени и баш нама, Србима, који смо управо ових последњих тридесетак година лутали од немила до недрага, без јасне визије и правца, потребити више него икада кормилара. Пуно тога нам је у овим текстовима предочено, али као да и није, јер смо срљали из грешке у грешку све уздајући се у своју памет, или тачније своја допадања и наседајући једним те истим преварантима и демагозима. Иако оно записано, што се односи на усмеравања везана за успостављање стручне и функционалне власти, јесте споредно у склопу целине порука, оно је итекако битно за друштво у  коме је угрожена елементарна егзистенција све већег броја људи. Али, ето и за оно, што људи признају да им је најбитније, није било слуха. Бар до сада.

 Записивач текстова Другог откровења, Драган Атанацковић Теодор, свакако је више него интересантна и сасвим необична личност. Понешто о себи је записао у предговору првог издања. Тренутно је ангажован као генерални координатор Асоцијације „Реструктура“, на чијем сајту скоро свакодневно објављује чланке, које такође скоро нико од информативних и друштвених сајтова не преузима. Али њега кулирање јавности, како у односу на записе Другог откровења, тако и у односу на решења која преко Асоцијације  „Реструктура“ нуди, а која се тичу претежно онога преко потребног за елементарни опстанак, уопште не занима. Зна шта му је посао и стрпљиво га одрађује.  Ко би међу нама могао то на овај начин чинити, ево већ скоро 30 година?:

 „Зато је сведок већ рекао и записао: ‘Нижем речи, чиним немило’. И посведочио вам да се не радује што је удостојен знањем, него га прима, носи и преноси због радости која не сахне, коју је упознао и која је у њему и кад је на дну пакленом, као што је и бивао, м о ј е  вршећи, и вршиће док  с в е  не изврши.“

 Поједини записи из Другог откровења прилично јасно одсликавају данашње стање код нас и у свету. Неки имају и форму пророчанства, у вези чега се опет, на другом месту опомиње:  „Али гле: шта је пророчанство и зар није ништавно и кад је тачно: не остварује ли се, не укида ли се, шта од њега имате?  Мало утехе, ако верујете, мало прилике да се упитате и научите, ништа више. Али ко се теши од неверних и ко се пита и учи задивљен остваривањем као циркусом?“

 Можда у неком преломном тренутку, када се то препозна и када се неки од актера препознају, нешто од записаног одигра кључну улогу. А можда се прилика и не искористи. Јер сходно претходно цитираном, ко одређује, може и да промени. Бар начин на који ће се нешто спровести, али не и оно што је суштина замишљеног. А то је окончавање владавине лажи и лицемерја,  успон „крцатих знањем и умећем“ , а потом и улазак „у највећу заблуду, али најплодотворнију: у каменост и нелагање.“ …

 Ето прилике, већ подуже траје, да се скоро све разуме и да се мимоиђе лудост, ко би и више од мрвице, јер мрвицом се назива оно што већини треба и што ће добити, кад затражи: упошљавање и услове за пристојан живот. Када ће и шта ће ко од прилике узети, одговор је већ дат, а прво „тврдо време“ све је ближе:

 „Ко колико прима, онолико и добија. Ко мисли да је ово књижевност, ето му књижевности. Ко мисли да је мудровање, ето му мудровања. Ко мисли да је лудовање, ето му лудовања. Ко мисли да је игра, ето му игре. А има ли кога да прими цео дар, а не само споредно? И зар ћу таквог назвати неразумним и мртвим? Као нектар ћете пити ове речи, кад наступе тврда времена. А трипут ће наступити: ускоро, уочи последњег рата, и пред сам крај свега, дакле: ничега.“

 Иначе досада су објављене следеће књиге Другог откровења:

Прва, означена јединицом (1996), која садржи заправо три: „Недавидови псалми“, „Реч Господа којег назвасе: нико“ и „Извршење“ (у оквиру које се налази и „Новогодишња порука Србима – пророчанство Оног који зна“, као и „Тридесет порука Србима поводом прве године Другог откровења“).

– Добра вест: милост и опомена (1998)

Прво писмо (1999)

– Коначна реч Бесконачног (2000)

Од вишка глава боли (2002), која је заправо ауторски увод у антропопсихоилогију, и као таква се разликује од претходно објављених, у којима је писац превасходно записивач. Али он и ову сматра саставним делом Другог откровења јер је и њу омогућио Онај, коме је у посвети написао: „свом пријатељу и учитељу Богу“.

Advertisements

Избор из новије понуде

Скренуо бих вам пажњу на неке, по мени, најинтересантније наслове из моје новије понуде књига. Наравно, кад имате времена прегледајте и остале наслове, скоро сваке недеље има понешто ново. Можете ме контактирати и уколико желите да за вас набавим неку одређену књигу изван моје понуде.

zaduzbine2ЗАДУЖБИНЕ КОСОВА

Каапитално издање с краја 80-тих на преко 800 страна, богато илустровано на квалитетном папиру. Књига је била подухват Богословског факултета и Епархије Рашко-призренске, на чијем челу је тада био потоњи патријарх Павле, који ју је уводној речи назвао „саборном књигом“ јер је настала добровољним радом уредника и сарадника и уз бројне прилоге појединаца, „као својеврсна задужбина данашњег нашег покољења“.

grol2ИЗ ПРЕДРАТНЕ СРБИЈЕ – Милан Грол

Антикварна књига, објављена уочи Другог рата, а говори о утисцима и сећањима о времену и људима пре Првог рата. Писац је познати српски политичар, књижевник и  дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду.

srbija1ДРЖАВА И ДРУШТВО ОБНОВЉЕНЕ СРБИЈЕ (1815-1839) – Владимир Стојанчевић

Вредна историјска књига, у којој је сабран вишедеценијски истраживачки рад аутора.  Садржи посебне целине везане за анализу миграција, националну политику кнеза Милоша у неослобођеним крајевима, изградњу државних установа, политику сарадње кнеза Милоша са балканским народима и сведочанства странаца о Србији у време кнеза parafaust1Милоша.

 ПРАФАУСТ – Гете

Постхумно пронађено Гетеово дело из његове младости. Превод и уводну студију урадио је др Марко Вишић, велики ерудита и полилингвиста.

bolestistv1БОЛЕСТ И СТВАРАЊЕ – Владета Јеротић

Једна од класичних раних студија Владете Јеротића, у којој анализира неурозе страха и страх као изазов слободе. Посебно је обрађено стваралаштво Кјеркегора, Кафке, Хесеа и Јонеска.

 

licno1ЛИЧНО ИСКУСТВО – Кензабуро Ое

Несвакидашња књига јапанског нобеловца, коју је написао подстакнут рођењем свог сина са деформацијом главе.  „Мало је мојих романа, а написао сам их много, који ми при читању изазивају осмех на лицу. То ме још више чуди, обзиром да је лично искуство изникло на коренима непосредне патње.“

antihrist1

АНТИХРИСТ – Мерешковски

Роман о Петру Великом, цару „који је руском народу био и најближи и најдаљи, један од највећих добротвора и највећих злотвора“

НОВО у понуди: УСПОН БЕОГРАДА – Миливоје М. Костић

usponbg0

Кликни на књигу за преглед понуде

Прошло је 20 година од објављивања ове изузетно значајне књиге која обрађује период друге половине ХIX века и првих деценија ХХвека. Њен значај је најпре у парадоксалној чињеници да је то прва објављена збирка економско-историјске грађе о српској привреди тог периода. Како је одлично запажено у предговору књиге „… на овим просторима, предоминација политичке историје није дозвољавала пре свега због своје конфликтности, да се објективно вреднује учинак економске елите у националној историји, чиме је овима нанета велика неправда и створен тешко надокнадив фалсификат и вакум у историјској свести генерација модернијег доба“.

Протеклих 20 година, иако ослобођених „комунистичке“ цензуре, нажалост није помогло да се отргнемо од примитивне политизације и окренемо здравом економском утемељивању домаће привреде. Зато смо сведоци највећег суноврата наше привреде и дирекног угрожавања сопственог опстанка. У тим околностима, изузетно је важно упознати се са из сећања отргнутим временом постављања првих темеља и успона наше привреде.

Миливоје М. Костић (1874-1960), чији је рукопис искоришћен за грађу ове књиге, био је и сам један од предузетника и привредника из тог периода и непосредно је познавао већину личности о којима је оставио записе, а са многима се и дружио и сарађивао. То даје посебну драж и аутентичност овој књизи, у којој су представљени живот и рад 52 београдска привредника, предузетника, трговаца и банкара, од укупно 269, обухваћених Костићевим рукописом, сачуваним у Историјском архиву Београда.

milivojekostic

кликни на слику за биографију

Међу привредном елитом Београда у овом периоду, осим Срба који су се доселили из разних крајева тадашње српске државе, Турске и Аустро-Угарске, био је и велики број Цинцара, Грка, Чеха и других странаца. Ево само неколико познатијих личности који су ушли у одабир за ову књигу : Светислав Цвијановић, Лука Ћеловић, Игњат Бајлони и синови, браћа Крсмановић, Ристо Паранос, браћа Барловац, Ђорђе Вајферт, Влада Митић, Тома Леко…