Откривања: ЗАОВИНСКО ЈЕЗЕРО – бисер Таре

Поделићу са вама један мој путопис од пре пар година, можда неком да идеју где да проведе део одмора овог лета. Ја нажалост нисам био у прилици да од онда опет обиђем овај крај, али се бар надам да у међувремену није ништа покварено, ако већ није боље уређено.

zaov1Кад се почетком 80тих остварило још једно пророчанство Тарабића и Дрина потекла уз Тару, она је и визуелно и туристички добила нови, још лепши лик. На току планинске речице Белог Рзава изграђена је брана и тако је настало Заовинско језеро, названо по истоименом месташцу које је већим делом потопљено. Ниво језера је близу 900м н.в., површина око 4 км2, а обим око 35 км.

Крстарећи Таром лета 2009те по први пут смо се сусрели са Заовинским језером и заљубили се у његове крајолике већ на први поглед. Језеру се прилази путем из Митровца и пошто се изађе из подручја Националног парка Таре после неколико километара избија се на његов северни обод где се пут раздваја налево и надесно.

Насумице смо кренули удесно и тако се упутили ка Заовини западним ободом језера, пролазећи успут поред изворишног дела Белог Рзава. После десетак километара вожње кривудавим, уским путем, кроз прелепу природу, избили смо у Заовине, доста високо изнад језера,  заправо, што смо касније сазнали, у мало насеље које је настало након потапања старе Заовине. Једна продавница, кафана, месна заједница и извиђачки дом, то је мајушни центар овог места. Видимо да мало даље асфалт престаје, па смо сели да попијемо кафицу и да се распитамо о путу даље, јер карта нам показује да можемо окружити цело језеро. Сазнали смо да је то само пар километара недовршеног пута и да се после успона наставља асфалт.

И стварно, кад смо избили на превој, тако је и било, лево је настављао наш пут, а десно насути, ка локалним засеоцима и даље ка Предовом крсту, на западу Таре. Одавде није препоручљиво пробати колима стићи до Предовог Крста, дакле ко воли дугачке планинарске шетње, сигурно је предивна тура, иначе приступ колима постоји од Перућаћког језера. Са овог места поглед пуца на више страна, источно ка језеру, западно ка висовима Предовог крста, а југозападно се назире узводни ток Дрине ка правцу Вишеграда.

Спуштајући се са овог превоја, пролази се кроз засеок Мандића, место које смо изабрали за нашу базу две године касније. Само километар – два ниже силази се на најужнији део језера, заправо пут прелази преко саме бране. Изузимајући неуређену «плажу» која се налази уз саму брану и несређен камп простор где му место није, ово је без сумње једно од најлепших места у Србији. Непосредно уз брану на низводним стрмим и дивљим остењацима са западне стране уздижу се оморике, које је Панчић управо на овом простору запазио и описивао, са источне стране се пружају прелепи питоми пропланци засеока Спајићи, а између лежи још једно, знатно мање, акумулационо језерце, по њима названо. Узводно је исто предиван поглед на Заовинско језеро.

zaov3zaov4

Локални предузетник, који је закупио некад задружну продавницу на стотинак метара пошто се пређе брана, добро се досетио (али зар је могуће да већ четврт века није ничега било!?) и управо направио једну омању, покривену дрвену терасу уз њу, па је сада, ето, то једино место где се на Заовинском језеру може сести и нешто појести, рецимо пастрмке из оближњег рибњака, или пасуљ са ребарцима, или гулаш, што је најчешће и једино у понуди. Али и да се не може ишта појести, то је царско место, са најлепшим погледима на обе стране.

Више