Ова књига свакако није од мило-голицајућих за уши. Није ни лака за читање. Али није ни сувопарна, и врло озбиљне анализе готово редовно су проткане финим хумором. Намењена је онима који стварно имају жељу и вољу да разумеју унутрашње и спољашње стање ствари. Уз напор разумевања иде и изазов (не)признавања много тога што нам се не допада о себи, узроцима својих поступака, мотивима својих разноразних вољења… Ту обично настају куршлуси.
Други, или можда први проблем у читању, с обзиром да се с њим среће већ на насловним корицама књиге, јесте самоувереност аутора који се сматра оснивачем нове науке и још поврх тога, прве тачне науке о човеку. А на полеђини стоји: „Књига чији садржај, бар у односу на досад постојећа или уобичајена гледишта, представља н е ш т о н о в о п о д с у н ц е м“, што је уједно и наслов предговора.
Ко је тај, ко наступа са позиције онога који зна, а широј јавности је скоро непознат? Још један умишљени тип? Ако додам да је уједно и записивач књига под називом „Друго откровење“, можда ће бити довољно да у себи позитивно одговорите на ово питање и прођете кобојаги незаинтересовано поред ове књиге, као вишка.
Ко ипак призна да му све ово копка радозналост и да је свако пресуђивање и нагађање одговора на постављена питања само на основу гледања корица, преурањено и површно, латиће се читања. То је већ мали искорак из нагађања или пресуђивања на основу (не)допадања, што и јесте суштина антропопсихологије и њена различитост у односу на досадашње такозване друштвене науке.
сеп 06, 2014 @ 12:05:36
Књига је фасцинанта, свима неопходна. Када бих могла да одлучујем о лектири, ову књигу бих предложила као обавезну за 1. или 2. разред сваке средње школе.