Прошло је 20 година од објављивања ове изузетно значајне књиге која обрађује период друге половине ХIX века и првих деценија ХХвека. Њен значај је најпре у парадоксалној чињеници да је то прва објављена збирка економско-историјске грађе о српској привреди тог периода. Како је одлично запажено у предговору књиге „… на овим просторима, предоминација политичке историје није дозвољавала пре свега због своје конфликтности, да се објективно вреднује учинак економске елите у националној историји, чиме је овима нанета велика неправда и створен тешко надокнадив фалсификат и вакум у историјској свести генерација модернијег доба“.
Протеклих 20 година, иако ослобођених „комунистичке“ цензуре, нажалост није помогло да се отргнемо од примитивне политизације и окренемо здравом економском утемељивању домаће привреде. Зато смо сведоци највећег суноврата наше привреде и дирекног угрожавања сопственог опстанка. У тим околностима, изузетно је важно упознати се са из сећања отргнутим временом постављања првих темеља и успона наше привреде.
Миливоје М. Костић (1874-1960), чији је рукопис искоришћен за грађу ове књиге, био је и сам један од предузетника и привредника из тог периода и непосредно је познавао већину личности о којима је оставио записе, а са многима се и дружио и сарађивао. То даје посебну драж и аутентичност овој књизи, у којој су представљени живот и рад 52 београдска привредника, предузетника, трговаца и банкара, од укупно 269, обухваћених Костићевим рукописом, сачуваним у Историјском архиву Београда.
Међу привредном елитом Београда у овом периоду, осим Срба који су се доселили из разних крајева тадашње српске државе, Турске и Аустро-Угарске, био је и велики број Цинцара, Грка, Чеха и других странаца. Ево само неколико познатијих личности који су ушли у одабир за ову књигу : Светислав Цвијановић, Лука Ћеловић, Игњат Бајлони и синови, браћа Крсмановић, Ристо Паранос, браћа Барловац, Ђорђе Вајферт, Влада Митић, Тома Леко…
Скорашњи коментари